Dva Deda Mraza

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Sezona praznika ovde počinje još u oktobru, ali veliko finale je uvek na Božić. Nova godina je „najluđa noć” samo na njujorškom Tajms skveru ili u nekim lokalnim izuzecima. U noći kada se menjaju godišnji kalendari može se ludovati, ali se 1. januara mora na posao.
Božić je ovde inače mnogo manje praznovanje Hristovog rođenja, a mnogo više svetkovina potrošnje. Kulminacija kupovine poklona za „punjenje čarapa” i stavljanje ispod jelki traje do same Badnje večeri, da bi se nastavila i sutradan. Predbožićne rasprodaje, bez ikakve pauze, smenjuju one poslebožićne.

Statistički zavodi sve veoma pedantno evidentiraju, jer je praznično trošenje pouzdano ogledalo u kome se vidi kako stoji ekonomija. Ako indeksi potrošnje rastu, onda je to dobro: potrošači veruju da će stvari ići dobro, pa ne stiskaju platne kartice. To samopouzdanje onda postaje zarazno, sa potrošača se širi na trgovce, od čega vajde imaju transporteri, bankari, proizvođači... U zemlji u kojoj potrošnja u godišnjem privrednom ciklusu učestvuje čak sa 70 odsto, odlazak u šoping-molove je patriotska dužnost.

Za ovu sezonu još nisu svedeni svi bilansi, ali su uočeni neki trendovi. Po njima, ispada da su Ameriku ove praznične sezone pohodila dva Deda Mraza. Jedan je svoje poklone nabavljao na Petoj aveniji, kod „Tifanija”, „Diora”, „Luja Vitona” i ostalih njima sličnih, a drugi je svoju torbu punio u „radnjama za dolar”, gde svaki artikal košta baš toliko. (Postoji istina i nešto naprednija varijanta na istom principu: svaki artikal je pet dolara ili ispod toga).

To znači da je na kraju druge postrecesione godine (kriza, najveća od „Velike depresije”, zvanično je završena u junu 2009) Amerika mnogo oštrije nego što je bila podeljena na tri dela: na siromašne, bogate i one u sredini, srednju klasu.

Iz sredine je u 2010. bilo više prebega naniže nego naviše: broj domaćinstava sa godišnjim prihodima do 35.000 dolara (2.916 mesečno) povećao se od 2007, kada je izbila prvo finansijska, a potom ekonomska kriza, za 1,8 miliona.

Podaci iz najnovijeg popisa pokazali su da je broj onih ispod zvanične linije siromaštva (prihodi do 1.833 dolara za četvoročlanu porodicu, oko 900 za pojedinca) narastao do 44 miliona, što znači da je u tom statusu svaki sedmi Amerikanac. To je najviše otkako postoji ova statistička kategorija uvedena pre 51 godinu.

Broj bogatih je postojan: onih sa više od 250.000 porodičnih prihoda godišnje (to je granica između srednje klase i bogatih) ima 2,9 odsto, ili nešto manje od devet miliona.

Ove praznične sezone promet „Kod Tifanija” je porastao u dvocifrenom procentu, robna kuća „Nijman Markus” je u ponudu vratila svoj „misteriozni poklon” koji košta milion i po dolara. „Radnje za dolar” su na svojim policama takođe uvele značajnu promenu: na njima je sada, umesto raznih „džidžamidža” sve više hrane i kozmetike.

Šefovi oba sektora, luksuznog i sirotinjskog, izjavljuju da će im taj boljitak potrajati. Svaki ima svoje mušterije.

Pripreme za doček na Tajms skveru su inače privedene kraju. Po običaju, očekuje se da će prostor u centru Menhetna, koji se za tu priliku samoproglašava za centar sveta, ispuniti oko milion ljudi. U očekivanju da, kad tačno u ponoć na asfalt padne tradicionalna „lopta vremena”, godina koja započinje ne bude gora od prethodne, niti bolja od one koja će doći posle nje.