Ekspresna suđenja

Glavna haška tužiteljka Karla del Ponte protekle nedelje u Beogradu je ponovila da na tribunal neće biti stavljen katanac sve dok bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić ne budu dovedeni u Hag. Po rezoluciji Saveta bezbednosti UN, sve prvostepene presude treba da budu donete do kraja 2008. godine, a svi žalbeni postupci moraju da budu završeni do 2009. godine. Međutim, u SB već godinu dana stoji zahtev predsednika tribunala Teodora Merona i glavne tužiteljke da se ti rokovi pomere, ali o tome se još nije odlučivalo.

U izjavi za "Politiku" Vladimir Petrović, advokat Nikole Šainovića, kaže da bi sudeći po dosadašnjoj dinamici suđenja proces protiv Milutinovića i ostalih mogao da bude završen u rekordnom roku i da presuda bude izrečena već u prvoj polovini 2008. godine.

Suđenje Milanu Milutinoviću, Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću, koji su prema navodima optužnice zajedno sa Slobodanom Miloševićem u prvoj polovini 1999. godine činili zločinačko udruženje čiji je cilj bila promena etničke slike Kosmeta, počelo je 10. jula ove godine. Za 43 dana suđenja saslušano je 49 ljudi sa liste svedoka tužilaštva, što je trećina ukupnog broja. Petrović kaže da je to apsolutni rekord – do sada nezabeležen u istoriji Haškog tribunala.

"Nema predmeta u kome ima šest okrivljenih, a gde je saslušan toliki broj svedoka u tako kratkom periodu. Poređenja radi, na suđenju za Srebrenicu, koje je počelo desetak dana kasnije, do sada su ispitana samo četiri svedoka.

To je postignuto, pre svega, zahvaljujući predsedniku sudskog veća škotskom sudiji Ijanu Bonomiju. On postupak vodi efikasno, ne dozvoljava da se unakrsno ispitivanje raspline, da se postavljaju pitanja koja nisu strogo fokusirana na ono što je predmet svedočenja", kaže Petrović.

Kako bi se ubrzao postupak, po ko zna koji put promenjena su pravila o postupku i dokazima. Do sada je pravilo 92 bis omogućavalo da se u dokaze uvedu pismene izjave koje se odnose na neke sporedne okolnosti kao što su istorijski kontekst, karakter optuženog, statistički podaci i tako dalje. Izmenama od pre desetak dana dodato je novo pravilo 92 tef kojim se u spis uvode čak i one izjave i transkripti iz drugih suđenja koji se odnose i neposredno na okrivljenog, ali veće treba da proceni da li razlozi pravičnosti to dozvoljavaju ili ne. Teoretski to znači da će izjave svedoka koji su bili kod Miloševića moći da se uvedu u spis među dokaze predmeta protiv Milutinovića i ostalih.

Suđenje Vojislavu Šešelju treba da počne 2. novembra, a kako bi i ovaj proces bio što kraći, pretpretresni sudija je dao nalog tužilaštvu da optužnicu svede na dve trećine postojeće. Kako objašnjava Petrović, po izmenama pravila, pretpretresnom sudiji i kasnije pretresnom veću ostavljena je mogućnost da mogu broj tačaka optužnice ili broj navodnih mesta zločina da svedu na meru koju oni smatraju da je celishodna. To pravilo je prvi put primenjeno u procesu protiv Milutinovića i ostalih kada su Padalište, Dubrava i Račak "izbrisani" iz optužnice.

Na samom početku suđenja kosovskoj šestorki govorilo se da će sve biti gotovo za 10 meseci zato što je optužnica protiv Milutinovića i ostalih identična optužnici na osnovu koje se za zločine na Kosmetu sudilo Miloševiću, a sa kojom je sudija Bonomi dobro upoznat.

Ipak, s obzirom na broj optuženih i broj svedoka, ako se suđenje završi i za godinu i po dana smatraće se da je obavljeno u rekordnom roku. Međutim, neki smataju da je razlog za ekspresno donošenje presude za Kosmet političke prirode, odnosno da zbog političkog značaja bar prvostepena presuda treba da bude što pre gotova, jer je Milošević, kome se sudilo i za zločine na Kosmetu, umro, a neophodno je da presuda bude izrečena u vreme konačnog rešavanja statusa Kosmeta ili neposredno posle njega.

Kada je u pitanju Srebrenica, nema razloga za žurbu. Cela stvar još nije sazrela jer u Hagu još nema ni Karadžića, ni Mladića.