Žene bez privilegija

Novim zakonom o penzijama žene neće biti „privilegovane” u odnosu na muškarce. Iako im je obećavano da će tek od 2013. godine odlaziti u penziju s nekoliko godina više, novim zakonom, koji će važiti od 1. januara 2011, „slabiji pol” će, ipak, do penzijskog rešenja dolaziti u poznijem dobu.

– Odlaganje povećanja godina starosti samo za žene čini stvari mnogo težim. To bi predstavljalo novu privilegiju za žene u poređenju s muškarcima, a trošak tog specifičnog ustupka za buduće budžete tek treba da se izračuna, ali izdatak sigurno nije beznačajan – kaže u razgovoru za „Politiku” Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji.

Kako objašnjavate različito tumačenje Zakona o PIO? Kažete da ste se dogovorili sa srpskim pregovaračima da se starosna granica za odlazak žena u penziju pomera od 1. januara 2011. godine, sindikati tvrde, da im je premijer obećao odlaganje i starosne granice i staža osiguranja za 2013. godinu? Kako je to moguće?

Međunarodni monetarni fond nije pregovarao sa sindikatima, te nije kompetentan da komentariše njihovu raspravu s vladom. Jedino možemo da govorimo o pregovorima koje smo mi vodili. Pregovarali smo o problemu odlaska žena u penziju i generalno o penzijskoj reformi – jedino sa vladom. Tokom naših razgovora u oktobru, postojalo je razumevanje za odlaganje reforme u ovom delu zakona kada je o ženama reč i to za dve godine. Radi se o tome da žene rade kraće od muškaraca, a imaju veće privilegije.

Predstavnici vlasti su u Pismu o namerama detaljno objasnili šta će biti promenjeno i kakve će to efekte imati. Nacrt penzionog zakona, koji je vlada usvojila 16. decembra, dosledno je pratio taj dogovor. O povećanju starosne granice za odlazak žena u penziju sa 53 na 58 s nama nije pregovarano. Ali u svakom slučaju za nas je to problematično. Reforma predviđa ujednačavanje položaja žena i muškaraca.

S kojom se minimalnom penzijom od 1. januara može računati – 27 odsto od neto ili bruto-plate?

Kada smo pregovarali o tome prilikom posete Misije imali smo veoma preciznu definiciju. U javnoj debati termin plata mogao se razumeti da je reč o zaradama s porezima i doprinosima. U Pismu o namerama i našem tehničkom memorandumu precizno je definisano – kao procenat od neto-plate.

Stručnjaci Svetske banke su, takođe, prilikom posete Beogradu pokazali svoju računicu. Ukoliko bi bio primenjen procenat od 27 odsto na bruto-platu to bi bilo u suprotnosti s budžetskim okvirom za 2011. godinu. Ako očekujemo da minimalna penzija u januaru bude 11.650 dinara, (što zavisi i od toga kolika će biti decembarska zarada) ta cifra bi se primenila dalje na sve ostale penzije. Procenat od 27 odsto treba shvatiti kao granicu koja će biti primenjena jedino ukoliko penzije padnu ispod tog nivoa.

Kako komentarišete činjenicu da se iz budžeta za isplatu penzija izdvaja bezmalo 50 odsto ukupnih prihoda, a država neće da otkrije ko su najveći dužnici za neplaćene doprinose, zbog čega je kasa Fonda PIO gotovo prazna? Koliko MMF tu može da utiče na srpske pregovarače?

Ne vidimo nikakav problem s objavljivanjem liste kompanija koje su najveći dužnici. To može da pomogne u naporima da se naplata poveća, ali mi radimo s Poreskom upravom na sveobuhvatnom setu mera da zaustavimo izbegavanje plaćanja doprinosa. Međutim, biće potrebni dalji napori – uključujući i efikasne korake kojima bi se ubrzao ekonomski rast i zapošljavanje.

Da li možete uticati na Srbijagas i EPS da krenu u restrukturisanje, jer kažete da tek ukoliko taj proces ne bude dao rezultate treba ići na povećanje cene struje i gasa?

Restrukturisanje bi trebalo da doprinese smanjenju troškova. U tom kontekstu svi planovi za povećanje cena struje trebalo bi da budu deo plana razvoja i restrukturisanja, odnosno da ta dva procesa idu paralelno. Ali, u nekim okolnostima čak i najveći napori u procesu restrukturisanja ne mogu da nadomeste eventualne gubitke nastale zbog neekonomske cene struje. U tom slučaju povećanje cene kilovat-sata biće neophodno. Ali, u tom slučaju je bolje povećati cenu i otvoreno objasniti zašto je potencijal za uštede restrukturisanjem iscrpljen.

Kako komentarišete najave menadžmenta EPS-a da bi u naredne dve godine struja trebalo da poskupi za 60 odsto?

Povećanjem cene struje za 60 odsto, kao makroekonomista, obično ne komentarišem pojedinačne situacije.

Kako Vam se čini to što Srbijagas kao gubitaš preuzima druge firme – dužnike za gas – pod izgovorom da ne propadnu i da je to način da naplate svoja potraživanja? Da li je to praksa bilo gde u regionu i da li postoji mogućnost da u tom slučaju spasioca potope davljenici?

Ovakva preuzimanja firmi, koje nisu u osnovnoj delatnosti, nisu najbolja praksa, ali to se uveliko dešava i u drugim zemljama. Menadžeri u državnim kompanijama, poput Srbijagasa, će, na primer, imati malo znanja u odgajanju i prodaji pilića. U svakom slučaju prepuštanje ovog biznisa privatnom sektoru najbolja je opcija.

Šta je to na čemu će MMF tokom 2011. raditi sa srpskim pregovaračima? Koji su prioriteti na kojima Srbija treba da radi, a dogovoreni su ili tek treba da budu precizirani s MMF-om?

Što se tiče MMF-ovih planova za 2011. godinu pred nama je sedma runda pregovora stend baj aranžmana u februaru. Tada ćemo razgovarati o makroekonomskim elementima programa, uključujući i fiskalne ciljeve. Nakon što program istekne, sredinom aprila, očekujemo da nastavimo da sarađujemo sa Srbijom u formi postprogramskog nadgledanja ili ako političari to žele da nastavimo aranžman.

Posle aprila 2011. Srbija ima dva prioriteta. Prve su strukturne reforme u oblastima zdravstva i obrazovanja, javna preduzeća, infrastruktura i ponovo penzijski sistem koji se čini ključnim za držanje minusa u državnoj kasi pod kontrolom.

Drugi prioritet biće razvojno orijentisane strukturne reforme, pri čemu je glavno unapređivanje poslovne klime koja bi trebalo da ohrabri aktivnosti privatnog sektora i, naravno, mnogo efikasnija politika koja bi unela više privatne inicijative i konkurentnosti u ekonomiju. Svi ti koraci trebalo bi da od Srbije naprave zemlju koja bi svoj rast zasnivala na izvozu.

Jasna Petrović

-------------------------------------------------------

Amandmanima žene ipak ostale zaštićene

Pomeranje starosne granice odlaska za žene u penziju sa 53 na 53 godine i 4 meseca odloženo je do 2013. godine odlukom većine u Skupštini Srbije, iako je vlada ovakav dogovor postigla prethodno sa MMF-om. Ovo je potvrdio sinoć Moma Čolaković, poslanik PUPS-a.

Prethodno je u vladi dogovoreno da se starosna granica odlaska žena u penziju menja od početka sledeće godine, ali su suprotno dogovoru u skupštini glasali i poslanici ZES-a i SPS-a. Poslanici G17 plus i PUPS-a bili su protiv ovakvog kršenja dogovora.

J. P.