Kako se smejati praznim džepovima

Hoće li Nova godina doneti više razloga za osmeh ili suze ne zanima posebno ljude koji su navikli da se kikoću bez razloga. Ako u moru falsifikata postoji jedan koji zdušno treba prigrliti, onda je to imitacija cerekanja, smatraju zagovornici joge smeha.

„Potreban nam je razlog da bismo se iskreno smejali, ali ga često nemamo. Zato smo mi osmislili bezuslovan smeh. Smejemo se u grupi i sve počinje kao vežba, simulacija. Ali kada pogledate druge članove u oči, smeh postaje iskren, jer je zarazan“, objašnjava za „Politiku“ dr Madan Katarija, indijski lekar koji je pre 15 godina došao na ideju da se smeh, kad je već toliko koristan, može uvežbati.

Veza sa jogom je prvenstveno u disanju, ali nema za nju karakterističnih poza ni prostirke.

„Zamisao je da unesemo malo igre. Izvrćemo džepove kao da nemamo novca i smejemo se, gledamo račun za kreditnu karticu ili se pravimo da presipamo mleko iz jedne u drugu šolju“, kaže Katarija.

Da li to znači da se treba smejati prazim džepovima?

„Naravno, ha, ha, ha,“ zaorio se smeh s druge strane žice iz Mumbaja, gde dr Katarija živi.

U klubovima širom sveta, pa i u Srbiji, ljudi zajedno uče da ne shvataju sebe suviše ozbiljno. „Ja sam bankarska službenica. Hi, hi, hi.” „Ja sam nastavnik muzičkog. Ho, ho, ho.“ Početni simulirani kikot pretvara se posle nekoliko minuta u salve iskrenog smeha.

Preciznih podataka nema, ali procenjuje se da 300.000 entuzijasta od Japana do Amerike uživa u grupnoj blagodeti smeha.

„Ljude na Dalekom istoku, Japance, Kineze i Singapurce, nije lako nasmejati, jer se veoma teško otvaraju. Indijci i zapadni Evropljani vole da se smeju. Smeh je izbor. Povezuje ljude. Nema granica. Nema jezik“, naglašava indijski guru kikotanja.

Joga smeha zasnovana je, objašnjava Katarija, na naučnoj činjenici da čak i ako se smejete smeha radi, čak i ako se pretvarate, telo ne prepoznaje razliku. Na brojnim predavanjima i treninzima po celom svetu on govori da smeh ne samo da popravlja raspoloženje nego i ublažava bol i olakšava simptome teških bolesti kao što su Parkinsonova i Alchajmerova.

Čvrstih naučnih dokaza da je smeh lek ipak nema, tvrde stručnjaci. Iako je od 16. veka bilo pokušaja da se dokaže njegova blagotvornost, tek su devedesetih godina američki naučnici Li Berk i Vilijam Fraj ustanovili da smeh može da zaustavi ili ublaži hormonalne promene koje izaziva stres. Berk je petnaestak godina kasnije dokazao da smeh povećava proizvodnju „ćelija ubica“ koje pomažu organizmu da se izbori sa virusnim infekcijama i ćelijama kancera, ali nije bilo dodatnih istraživanja koja bi to verifikovala. Potvrđeno je jedino da povećava nivo endorfina, prirodnog analgetika, i da ublažava depresiju.

Sanji (35) iz Beograda joga smeha nije izlečila obolelu štitnu žlezdu, što nije ni očekivala, ali je donela brojne blagotvorne promene.

„Tri godine odlazim na ta okupljanja i meni su jako pomogla da stvorim jedan kult smeha. Sada, na primer, kada čekam kod lekara po tri-četiri sata počnem da se smejem. Nekome je to lako, neko to nosi sa sobom, ali većina nas je zbog uslova u kojima živimo zaboravila da se smeje. Jednom je jedna gospođa rekla posle časa da se oseća kao da ju je neko šmrkom oprao iznutra. Ili, što reče jedan gospodin, kao da je bio u obdaništu za odrasle“, priča Sanja, negodujući što je klub zbog praznika napravio pauzu.

Psiholog Jovo Mićić, beogradski učitelj smeha, ističe da praktikovanje smeha kao vežbe izaziva određene promene jer nam smeh pomaže da životne teškoće počnemo da sagledavamo iz drugačije perspektive.

„Te promene nas osposobljavaju da obradimo informaciju na drugačiji način.Nove percepcije mogu da dovedu do drugačijih i zdravijih rešenja, da pročiste negativne emocije i oslobode nas mentalne tenzije. Članovi nauče kako da usvoje nove stavove pozitivnog življenja i da izlaze na kraj sa negativnim stavovima iz svog okruženja“, kaže Mićić.

Poljakinja Dagmara Antić u Srbiji živi godinu i po, a u klub smeha odlazi tri meseca.

„Sat smeha dovoljan je da budete raspoloženi nekoliko dana. Bolja sam prema ćerki i nisam toliko nervozna“, svedoči Dagmara.

Osnivač joge smeha najavljuje da će u Bengaloru možda već sledeće godine otvoriti univerzitet smeha, gde će zainteresovani po pristupačnoj školarini moći da steknu znanja kako da osnuju klub i kako da se od joge smeha izvuče maksimalna korist. U skladu sa porukom koju šalje na predavanjima po svetu (Kada se smejete, vi se menjate, a kada se vi menjate, ceo svet se menja), uveren je da doprinosi opštem miru.

„To su grupe ljudi među kojima nema ljutnje. Kako nam se više njih bude pridruživalo, biće manje gnevnih, ljudi će više brinuti za druge, osećaće se kao da su među porodicom ili prijateljima.“

Da li se u tom smislu možda nada „Nobelu” za mir? „Ha, ha, ha“, s druge strane žice čak iz Mumbaja prolomio se grohotan smeh.

„Ne bih imao ništa protiv. Ne radim ovo za bilo kakvu nagradu, ali bih je prihvatio.“