Novo vreme, novi špijuni

Internetom se poput zaraze širi – špijuniranje. Ovim poslom, koji je nekad bio rezervisan za najsposobnije, najhrabrije i najobučenije agente, sada može da se bavi svako, i to iz svoje dnevne sobe. Dovoljno je da ima kompjuter sa Internet vezom, malo programerskog znanja i bujnu maštu da otkrije gde su u svetskoj „mreži“ mogle da se kriju upotrebljive informacije koje bi mogle da se lako otmu i dobro unovče.

Špijuniranje na Internetu je demokratska, svima dostupna kategorija. Zbog toga se ovim „poslom“ bave svi: države, velike i male kompanije, kriminalci, hakeri, radoznali klinci... Po pravilu „špijuni“ se šalju elektronskom poštom. Kada primalac otvori poštu uljez se neprimetno instalira u napadnutom sistemu odakle uspostavlja vezu s kompjuterom u zemlji odakle je poslat. Posle toga počinje da vredno radi i šalje sve informacije koje otkrije. Postoji, naravno, i ona lošija varijanta kada kompjuterski virus jednostavno uništi sve što mu se nađe na putu.

„Od 2005. uočava se porast broja elektronskih napada na vlasti, banke i privredne subjekte“, stoji u zaključku nemačke Službe za zaštitu ustavnog poretka.

Ovo „vršljanje“ po Internetu veoma je zabrinulo Nemce. Posebno činjenica da su učestali napadi na sajtove državnih ministarstava i drugih organa vlasti. U prvih devet meseci 2010. evidentirano je 1.600 takvih napada, što je veliki skok u odnosu na 900 slučajeva zabeleženih 2009. Stručnjaci upozoravaju da će ovaj neprijatni trend svakako biti nastavljen, najverovatnije i pojačan.

Prognoza nije postavljena napamet. Nemački bezbednjaci tvrde da se ne gde na planeti svake dve sekunde dogodi kompjuterski „upad“. Dnevno se najmanje 40 hiljada Internet stranica „inficira“ nekim štetnim ili špijunskim virusom.

Zbog toga je nemačka vlada odlučila da 2011. formira nacionalni centar za odbranu od Internet i kompjuterskog kriminala. Centar će funkcionisati pri službi državne bezbednosti (BND) a u njemu će raditi najbolji stručnjaci ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova.

Rad centra, nadaju se vlasti u Berlinu, doprineće boljoj i uspešnoj odbrani od špijuniranja na Internetu koje nanosi ogromnu štetu nacionalnoj državi i ekonomiji. Nemački mediji navode, pozivajući se na stručne analize, da tamošnja ekonomija ima ogromnu godišnju štetu od Internet i kompjuterskog kriminala – između 20 i 50 milijardi evra.

Baveći se ovom temom mediji posebno upiru prst u Kinu. Tvrde da su elektronski „napadi“ iz najmnogoljudnije države na planeti najbrojniji a, samim tim, nanose i najveću štetu.

„Ostaje nejasno da li se to događa po nalogu države ili se elektronskim špijuniranjem, na svoju ruku, bave kompanije i pojedinci“, zaključuje list „Zidojče cajtung“.

Nemački mediji navode, što je mala uteha Pekingu, da Kina nije jedina država koja se bavi špijuniranjem na Internetu. Postoje neke procene da se danas više od 120 država na planeti može svrstati u grupu elektronskih prestupnika.