Pregledi od kojih pacijenti beže

Većina pacijenata moliće svog izabranog lekara za uput za ultrazvučni pregled, snimanje na skeneru ili magnetnoj rezonanci.

Ali, bežaće glavom bez obzira od gastroskopije – pregleda jednjaka i želuca, ili kolonoskopije, gde se posebni optičkim instrumentima ulazi u završni deo debelog creva da bi se postavila dijagnoza. I koronarografija, pregled krvnih sudova srca ubrizgavanjem kontrasta, kao i bronhoskopija – kada se posebnim instrumentom ulazi duboko u bronhije da bi se uzeo uzorak koji otklanja sumnju na rak pluća, spadaju u preglede na koje se pacijenti odlučuju samo kad nemaju drugi izbor. Muškarci izbegavaju cistoskopiju, pregled prostate, mada je ovaj pregled dragocen, jer otkriva rak prostate.

Profesor Milan A. Nedeljković, interventni kardiolog, pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju KCS i načelnik prijema dnevne bolnice, pojašnjava da je koronarografija slikanje krvnih sudova srca sa kontrastom, koje pomno beleži rendgen aparat.

– To je jedan od najvažnijih pregleda, jer njime utvrđujemo da li negde postoji suženje krvnog suda koje može dovesti do infarkta, a ako na vreme postavimo dijagnozu čoveku spasavamo život. Ako je suženje krvnog suda oko 50 odsto, tom pacijentu treba ugraditi stent, ako je suženje prisutno na više mesta onda posle koronarografije pacijenta uputimo kardiohirurgu na procenu za operaciju – objašnjava za „Politiku” dr Nedeljković.

Naš sagovornik tvrdi da je koronarografija rutinska procedura. Razume zašto ljudi imaju otpor prema njoj, jer se krvni sudovi bodu, u arterije se ulazi kateterima, nešto se „slika”…

– I mene da pitate da li bih legao na onaj sto, ne bi mi bilo svejedno. Ja sam plašljiv čovek – iskren je dr Nedeljković, jedan od naših najaktivnijih interventnih kardiologa, koji je od 1992. godine uradio više od 5.000 koronarografija i ugradnji stentova.

Onima koji se plaše dr Nedeljković pre intervencije objašnjava da je rizik da umru isti kako kada lete avionom preko okeana. Uz ovo slikovito poređenje, dr Nedeljković dodaje da je rizik od komplikacija kod koronarografije nizak, prosto zanemarljiv, ali ipak postoji. Koronarografija se radi u lokalnoj anesteziji, koja se pacijentu daje u ruku, tačnije u radijalnu arteriju šake. Lekar sa pacijentom priča tokom intervencije. Prosečna koronarografija traje od 10 do 15 minuta. To je invazivna metoda, koja zahteva da se bodu velike arterije, kao što su preponska arterija ili arterija ručja, čime se otvara mogućnost da dođe do infekcije ili do cepanja nekih krvnih sudova. Dr Nedeljković objašnjava da se ove komplikacije izuzetno retko javljaju, jer se intervencije obavljaju u hirurškim, sterilnim uslovima, a pacijent je zaštićen antibioticima.

– Pacijent eventualno oseti mali ubod u preponu kada uvodim kateter, koji sprovodim do srca i krvnih sudova i to oseti ako anestezija nije još „uhvatila”. Posle toga nikakvo manipulisanje oko srca nije bolno – umiruje dr Nedeljković.

Ovaj kardiolog kaže da se stav prema koronarografiji dosta promenio i da su ljudi svesniji koliko se umire od bolesti srca i krvnih sudova, ako se one na vreme ne prepoznaju i ne leče.

Pregleda posebnom sondom plaši se veliki broj pacijenata i u ordinacije gastroenterologa uvek stižu sa molbom da im se uzrok tegoba otkrije – ultrazvukom.

– Ključni razlog zašto se želudac i creva ne mogu pregledati ultrazvukom je prisustvo vazduha u njima. Vazduh je nepremostiva prepreka za ultrazvučni talas i zato tim pregledom ne mogu da se postave dijagnoze važnih oboljenja, pa nam preostaje gastroskopija. Postoji mnogo razloga zašto ljudi ne vole gastroskopiju, a još manje kolonoskopiju, koja zahteva pripremu celog digestivnog trakta, što često smeta više od same procedure. Za kolonoskopiju pacijent mora da se pripremi 24 časa pre samog pregleda – objašnjava dr Miodrag Krstić, gastroenterolog, direktor Klinike za gastroenterologiju Kliničkog centra Srbije.

On dodaje da su komplikacije svedene na minimalnu meru, da je pregled neprijatan, ali da traje kratko i da je suveren za postavljanje ključnih dijagnoza, ali i za izvođenje nekih intervencija.

– Endoskopija nam je omogućila novi, čarobni svet slika unutrašnjosti čovekovog organizma. Putem fibro-optičkih vlakana, koji omogućavaju transmisiju svetlosti kroz krivine creva, lekar golim okom vidi šta se nalazi na sluzokoži želuca ili debelog creva. Kao što svojim očima možete da vidite šta se nalazi na rukama ili licu čoveka, ovom metodom vidimo sve što nam je važno za dijagnozu – zapaljenje sluzokože želuca debelog creva, dobroćudne tumore, koji putem endoskopije mogu odmah da se skinu, bez potrebe da se hirurški interveniše, dok maligni polipi moraju da se operišu. Endoskopijom uzimamo uzorak za biopsiju, da bismo ispitali sumnjive promene.– objašnjava dr Krstić.

Bronhoskopija je takođe jedan od dragocenih, ali neomiljenih pregleda. Profesor dr Branimir Nestorović, pulmolog sa Dečje Univerzitetske klinike u Beogradu, kaže da je ovaj pregled važan za postavljanje dijagnoze, ali istina je da ume da bude neprijatan. Bronhoskopija omogućava da se direktno vidi celo bronhijalno stablo, kao u anatomskom atlasu – da li na sluzokoži ima promena, da li ima sekreta…

– Kod sumnje na karcinom to je nezamenljiva metoda, traje nekoliko minuta, u zavisnosti od veštine onog ko je izvodi. Neophodna je za dijagnozu karcinoma bronhija i pluća, a u pedijatriji se ovaj pregled koristi u slučaju da je dete udahnulo strano telo. Komplikacije, kada se dogodi krvavljenje iz nekog krvnog suda ili kada u toku obavljanja pregleda pacijent dobije napad astme, retko se događaju – kaže dr Nestorović.

Olivera Popović