Povratak starog kraljevog bareljefa

UŽICE – Prigodnom svečanošću, na Popovoj vodi kod Užica juče je obeležen završetak radova na obnovi spomen-česme, posvećene ratnicima iz balkanskih i Prvog svetskog rata. Na spomen-česmi – podignutoj 1935. godine, a vremenom sasvim oronuloj te sada obnovljenoj – nalaze se ploče sa imenima 337 palih ratnika iz sedam podzlatiborskih sela, kao i bronzani bareljef njihovog ratnog komandanta kralja Aleksandra Karađorđevića.
Obnovljeni spomenik otkrili su Tihomir Petković, predsednik užičke opštine, i pukovnik Ljubomir Marković, predsednik Republičkog odbora Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine, a prisustvovali su i predstavnici opština Nova Varoš, Čajetina, Ljubovija i Mojkovac. Parastos poginulim služili su sveštenici užičke crkve.

O junaštvu hrabrih pripadnika Četvrtog puka "Stevan Nemanja" i ostalih iz Drinske divizije, kojima je spomen-česma podignuta, govorio je Ljubomir Marković, rekavši da je to bio jedan od elitnih pukova Srpske vojske koji je u vreme balkanskih i Prvog svetskog rata prošao kroz velika iskušenja. On je pozvao da sačuvamo sećanje na besmrtno delo naših predaka koje se zove Srbija, posebno važno sada, u godini nastojanja da očuvamo celovitost Srbije zajedno sa Kosovom i Metohijom kao nerazdvojivim delom. Po rečima Tihomira Petkovića, ideje onih koji su svoje živote prineli na oltar otadžbine besmrtne su i ovim činom im se još jednom odaje zahvalnost.

Na obnovljenoj spomen-česmi, visokoj oko pet i po metara, opet se, posle šest punih decenija, nalazi bronzani bareljef sa likom kralja Aleksandra. Priča o sudbini tog bareljefa je neobična, jer je, kako smo pisali, kraljev lik tokom tih 60 godina proputovao čudan put i na kraju opet stigao na mesto, usred krsta na spomen-česmi, sa koga je na to neželjeno putovanje krenuo.

Od otkrivanja ovog spomenika 1935. godine, pa kroz Drugi svetski rat, čitav ovaj spomenik, sa kraljevim bronzanim likom na njemu, trajao je i neoštećen surovim ratnim zbivanjima odolevao. Česma na spomeniku uvek je narodu u ovom bezvodnom kraju baš koristila. Ali, kad je nastupio mir i zavladala nova revolucionarna razmišljanja, mladim skojevcima iz okolnih sela Kačer i Drijetanj zasmetao je kraljev bareljef na ovom spomeniku, pa su ga 1946. godine iščupali, izvalili sa spomen-česme i negde u selu, kraj jedne štale, zakopali.

Ćutalo se o tom "podvigu" skojevaca dugo, više od decenije, da bi, po jednoj priči, lično Josip Broz, prolazeći tim, njemu dobro poznatim krajem 1959. godine, glasno zapitao meštane šta se dogodilo sa kraljevim likom na ovom spomeniku. Oni su istinu prećutali, pa kad je Tito otišao, brže-bolje odlučili da trajno raskrste sa bareljefom koji se nalazio u zemlji. Iskopavši ga, odneli su ga u Užice, pa dali jednom užičkom livcu da ga pretopi. Ima i verzija da je ovaj bareljef pred svoju smrt tražio da se iskopa upravo onaj meštanin Kačera koji ga je i zakopao, rekavši da ga odnesu i pretope u bronzu, što su mu i ispunili.

Stigao je (na jedan od ta dva načina) bareljef kod užičkog livca, pa je ovaj, ipak shvativši šta mu je u rukama, izbegao da uradi onako kako mu je naređeno, već je rešio da prikrije kraljev bronzani lik. Uspeo je da ga u tim smutnim vremenima sačuva, pa kasnije okačio na zid svoje slavske sobe. Nedavno, za sudbinu tog bareljefa zainteresovali su se predstavnici Saveza potomaka ratnika i užičkog Narodnog muzeja, namerni da obnove spomenik na Popovoj vodi, pa im je porodica tog livca predala ono što se decenijama kao relikvija čuvalo u njihovoj kući. Stigao je potom lik Kralja ujedinitelja na krst usred spomen-česme, upravo tamo odakle je izvaljen pre šest decenija.