Teroristi i bombaši

Četvrt veka pre jedanaestog septembra 2001, eksplozija je raspolutila putnički avion na visinama iznad Barbadosa. Avion "Kubana erlajnza" utonuo je u Karipsko more, u podne 6. oktobra 1976. godine. Poginulo je svih 73 putnika, među kojima su bili i članovi kubanske reprezentacije mačevalaca koji su se sa zlatnom i srebrnom medaljom vraćali sa jednog međunarodnog turnira iz Venecuele u Havanu.  Bio je to prvi teroristički zločin u avionskom saobraćaju na zapadnoj hemisferi kako danas podseća prestonički list SAD "Vašington post".
Glavni autor ovog pionirskog vazdušnog terorističkog akta, uperenog protiv komunističke Kube i Fidel Kastra, jeste Posada Kariles, nekadašnji službenik CIA, pritvoren privremeno u Teksasu zbog "ilegalnog prelaska granice". Protiv njega je pod mnogo ozbiljnijom optužnicom za organizaciju niza terorističkih napada, među kojima su i bombaške eksplozije u turističkim hotelima na Kubi, još 1985. godine u Venecueli čiji je zvanični građanin počeo sudski proces. Kariles je, međutim, uspeo da usred suđenja pobegne iz zatvora  i… nestane.

Američki  sud koji se Karilesom bavi tek od prošle godine, u njemu  vidi  jednog od stotina hiljada ilegalnih imigranata i spočitava mu bezazleno prekršaj prelaska granice, kakav se ovde po pravilu oprašta. On je stoga preporučio da se Kariles pusti iz zatvora u Teksasu, ali je  ministarstvo pravde SAD blokiralo  ovu odluku jer bi ona dala povoda za analizu "Bušovog globalnog rata protiv terorizma", premda bi obradovala američke Kubance u Majamiju.

Kako optužiti patriotu

Školovani snajperista i bombaški operativac CIA, sedamdesetdevetogodišnji Kariles, koga u Kubi i Venecueli zovu "Latinoameričkim Bin Ladenom" žalio se još 1998. godine "Njujork tajmsu" na tretman koji ima u SAD. Nekada su Kubance koji rade za CIA smatrali rodoljubima, a sabotaže koje su organizovali nisu bile proglašavane terorizmom, rekao je Posada, koji priznaje da je organizovao bombaške napade na hotele, ali ne i eksploziju kubanskog putničkog aviona pre trideset godina.

Posle jedanaestog septembra 2001, mnogo se toga promenilo pa bi se Amerikanci vrlo rado oslobodili Karilesa Posade, samo da mogu. Venecuela i Kuba , gde još živi rodbina poginulih u avionskoj eksploziji, jesu jedine dve zemlje spremne da ga preuzmu. Vašington odgovara da ga u ove države ne može poslati, jer bi Kariles mogao biti podvrgnut "nelegalnoj" torturi. U Sjedinjenim Državama je tortura postala legalna, ali samo nad osumnjičenim teroristima koji se u zatvoru mogu zadržati u nedogled.  A Posada je Vašingtonu sumnjiv jedino kao ilegalni imigrant. Za taj prekršaj može ostati u zatvoru samo devedeset dana. To upravo i ističe Posadin advokat, kad traži da ga puste na slobodu, jer je nezakonito pritvoren  više od godinu dana.

Nije  čudno što Vašington po svaku cenu pokušava da izbegne suđenje Posadi, a kako se podseća iz Havane, u vreme kada je Kariles organizovao da se u avion unese kofer pun eksploziva, na čelu CIA bio je Džordž Buš stariji, otac sadašnjeg predsednika SAD.

Piter Kornbluh, istraživač na Institutu nacionalnog arhiva pri Džordž Vašington univerzitetu, smatra da je Posada lakmus-papir za iskrenost Bušove stroge politike prema zemljama koje udomljuju teroriste.

Avion kao legitimna meta CIA je Posadu vrbovala, obučila, finansirala i na kraju ga pustila sa uzice, kaže Kornbluh. Šta  da se uradi sa ovim "rodoljubivim teroristom", pogotovo kada se u predizbornoj kampanji potežu mnoga pitanja oko podsticanja straha od napada u svrhu očuvanja vlasti. Upravo obelodanjeni do sada tajni dokumenti CIA i Ef-Bi-Aja ukazuju da je Posada Kariles zajedno sa slobodnim američkim građaninom iz Majamija Orlandom Bošom učestvovao još 1976. godine na jednoj "dobrotvornoj" konferenciji za zbacivanje Kastra. Preporučeni ulog svakog gosta bio je hiljadu dolara. Nedugo potom, Posada Kariles je, prema ovim dokumentima, rekao da će uskoro oboriti jedan kubanski avion.

Niko neće Orlanda Boša

Penzionisani lekar iz rezidencijalnog predgrađa Majamija, osamdesetogodišnji  Orlando Boš, i ključni partner Posade Karilesa, uhvaćen je pre šesnaest godina kada je ilegalno prelazio u SAD. Jedina zemlja koja se interesovala da ga preuzme bila je Kuba, pa je tadašnja administracija Džordža Buša starijeg odlučila da ga oslobodi i zadrži kao američkog građanina.

Nedavno je za španski list "Vangardiju" Boš rekao da je kubanski putnički avion bio tih godina "legitimna meta". U intervjuu za najnoviji "Atlantik mantle", koji će se ovih dana pojaviti u prodaji, Boš je dodao: "Bili smo u ratu sa Kastrom, a u ratu su sva sredstva dozvoljena". Dvojica putnika koji su tada pre trideset godina izašla iz aviona u Barbadosu, ostavivši u njemu pun kofer eksploziva, radili su za Karilesa Posadu, otkriva se u tek otvorenim dokumentima američke obaveštajne službe. Jedan od njih poslao je šifrovanu poruku svojoj prijateljici: "autobus je natovaren psima".

Dok se još mediji, zauzeti drugim aferama, nisu raspisali o latinoameričkom Bin Ladenu koga štiti Amerika, bilo bi dobro kada bi se Posada Kariles utrapio nekom drugom. Prema sudskim izveštajima, Ministarstvo za domovinsku bezbednost pokušalo je da nagovori Kanadu, Meksiko, Panamu, Salvador, Honduras, Gvatemalu i Kostariku da ga prime. Sve zemlje su to odbile. Posada Kariles ostaje tako kao najneugodnije podsećanje na duple standarde, upravo uoči izbora.