Neslavan početak mađarskog predsedavanja EU

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Mađarska je neslavno započela šestomesečno predsedavanje EU s obzirom na to da se odmah našla pod lupom Brisela zbog kontroverznih zakona o informisanju i „specijalnim porezima” koji su usvojeni prošle godine. Predstavnici Evropske komisije saopštili su juče da Brisel još proverava da li su sporni mađarski zakoni u skladu sa pravilima i standardima EU i da su tim povodom od Budimpešte zatražili dodatna objašnjenja.

Potpredsednica EK Holanđanka Neli Kros izrazila je „zabrinutost” zbog novog medijskog regulatornog tela (NMHH) koje je uspostavio mađarski premijer Viktor Orban, a čiji su članovi petoro pripadnika njegove desničarske partije Fides. Prema rečima njenog portparola, Krosova je u pismu upućenom vladi u Budimpešti pored ostalog navela da „sumnja u sposobnost novog medijskog tela da deluje nezavisno imajući u vidu njegov sastav”.

Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn zapitao je da li država poput Mađarske „zaslužuje da predvodi EU”, a nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je vlastima u Budimpešti da „kao država predsedavajuća EU ima posebnu odgovornost za imidž EU kao celine”.

Zakon o medijima izazvao je žestoke kritike u Mađarskoj i mnogim drugim evropskim državama, jer je njime predviđeno da NMHH može da kažnjava medije zbog uvredljivih sadržaja, a u tu kategoriju spadaju i oni sadržaji koji nisu „politički uravnoteženi”. Novi zakon takođe daje za pravo ovom kontrolnom telu da traži na uvid opremu i dokumenta kojima raspolažu novinari, kao i da zahteva od novinara da otkriju svoje izvore ukoliko proceni da je to u interesu nacionalne bezbednosti.

Za prekršioce zakona o medijima najavljene su drakonske kazne koje dostižu do 200 miliona forinti, što je oko 700.000 evra. Dva vodeća mađarska dnevna lista objavila su u ponedeljak istovetan naslov na svojim prvim stranama koji glasi: „Kraj slobode štampe u Mađarskoj”, a isto su u znak solidarnosti učinili i neki štampani mediji u Nemačkoj. Atila Mong, popularni voditelj mađarskog radija programa „180 minuta”, već je suspendovan, jer je 21. decembra, kada je izglasan sporni zakon, u svojoj emisiji održao minut ćutanja u znak protesta.

Reagovanja mađarskih vlasti na upozorenja iz Brisela svode se na to da „nije bilo kršenja zakona i pravila EU”, kao i da će u najskorijem roku pružiti Briselu tražene odgovore. Prva prilika za to biće već u petak kada delegacija EK, predvođena predsednikom Žozeom Manuelom Barozom, bude otputovala u ranije zakazanu posetu Budimpešti povodom početka mađarskog predsedavanja EU.

Ništa manju zabrinutost Brisel je izrazio i povodom pritužbi 13 velikih evropskih kompanija koje su nezadovoljne izmenama mađarske poreske politike za koju tvrde da je diskriminatorna, jer je uperena protiv stranih investitora. U pismu upućenom Evropskoj komisiji, kompanije, među kojima su giganti poput nemačkog „Dojče telekoma”, austrijskog OMV-a, holandske ING banke i francuskog osiguravajućeg društva AKSA, zatražile su od EU da uvede sankcije prema Mađarskoj.

Kompanije su besne zbog ekstraporeza za strane kompanije koji naročito pogađaju sektore bankarstva, energetike, telekomunikacija i maloprodaje. Iako je mađarski premijer Orban objasnio da je sudbina velikih kompanija koje posluju u Mađarskoj neodvojiva od sudbine njegove zemlje i da zbog toga Brisel ne bi trebalo da se meša u poresku politiku, EK je saopštila da već ozbiljno razmatra žalbe koje su joj upućene.

Oliver Baili, jedan od portparola EK, naveo je da „Brisel nema problem sa fiskalnim i budžetskim merama koje izaberu države članice EU, ali da mora da važi princip jednakosti”. On je objasnio da nije moguće različito oporezivanje u okviru istog sektora i da ne sme biti diskriminacije. Baili takođe nije isključio mogućnost sankcija za Mađarsku, a one mogu da sadrže finansijske kazne i zamrzavanje fondova EU, što ne bi bio prvi takav slučaj.

Mađarska se tako neočekivano našla u središtu pažnje evropske javnosti, i to ne zbog svečanosti koja uvek prate početak šestomesečnog predsedavanja EU, već zbog skandaloznih zakona. Pred vladom u Budimpešti su očigledno dani u kojima će morati da odgovori na niz teških pitanja iz Brisela, ali je velika nepoznanica kako će mađarski novinari izveštavati o svim ovim kontroverzama.

Vladimir Jokanović