Ne vole da gube, a slatkiše obožavaju

Kragujevac – Ne haju za sudijske nepravde i nikada se ne predaju. Precizni su u šutu za tri, pod košem još bolji. Uvek znaju šta hoće, smireni su i kad gube. Protivnika slamaju agresivnošću, tempom i čeličnom odbranom. Još nisu okusili gorčinu poraza, a prvaci su Srbije i Balkana. Na treninge retko kasne, jer znaju da se do pehara i medalja može stići samo radom. Dres svog kluba nose sa ponosom, a na njemu, šta bi drugo, piše – „Šampion”.

To je ime kragujevačke škole košarke za dečake, koju godinama uspešno vodi Nenad Nikolić, kao igrač čuveni„trojkaš” i majstor dodavanja, a danas trener sa bogatim iskustvom u radu sa mlađim kategorijama. Kroz Nikolićevu košarkašku „radionicu” prošlo je više stotina klinaca, a najbolji i najuporniji već su se oprobali u velikim evropskim klubovima.

– Iz moje škole potekao je Dejan Musli, trostruki MVP evropskih juniorskih prvenstava i sada igrač velike španske Kahe laboral. Njemu uz rame su Miloš Tripković i Milić Blagojević. Oni su 1991. godište, a Luka Igrutinović i Nemanja Knežević su mlađi godinu dana. Svi oni su reprezentativci Srbije – s ponosom ističe Nikolić.

Škola „Šampion”, osnovana 2007. godine, nastavila je dugogodišnju tradiciju „Buks kompjutersa”, u kojoj je Nikolić kao glavni trener, takođe, vodio klince do uspeha. Višestruki prvaci domaćeg ligaškog takmičenja za pionire prošle godine su izašli van granica zemlje i na prvenstvu Balkanu u Sofiji, kao predstavnici Srbije, „isprašili” konkurenciju.

– Pobedili smo pionirske reprezentacije Bugarske, Makedonije i Rumunije, a Mihajlo Jovičić je proglašen za najboljeg igrača turnira. Njegov prosek po utakmici bio je 30 poena, a odmah do njega bio je i Nemanja Nikolić. Iako imaju 11 godina, oni se bez problema nose i sa starijim igračima – kaže njihov trener.

Nikolić planira da i naredna sezona bude uspešna, ali je svestan da je teže sačuvati stečene pozicije, nego pobediti prvi put. Pogotovo kad se u sport malo ulaže i kada sve, kako kaže, počiva na entuzijazmu pojedinca.

– Iznajmljujemo sale za trening, a to je za jednu malu školu kakva smo mi velika stavka. Drugo su neki beogradski klubovi, koji imaju svu neophodnu infrastrukturu i mogućnost da u svoje kampove dovedu najtalentovanije dečake iz cele Srbije. Mi moramo da se oslonimo na talenat i rad, a svojim klincima stalno ponavljam da je trening, odnosno ponavljanje naučenog jedini način da nešto postignu – objašnjava naš sagovornik.

S namerom da mlađe naraštaje upozori na greške koje je sam pravio, Nikolić je posle petnaestogodišnje igračke karijere i zapaženih partija u svim kragujevačkim klubovima odlučio da ostane u košarci. U Novom Sadu je završio Višu trenersku školu, a na seminarima u organizacija Košarkaškog saveza Srbije imao je priliku da „skine” mnoge „cake” i taktičke varijante najvećih domaćih i stranih košarkaških stratega.

– Taktika se može naučiti, ali ima nešto što čovek mora da nosi u sebi ako hoće da se bavi ovim poslom. To je ljubav prema deci. Trener mora da bude i dobar psiholog, da zna kome pomaže grdnja, kome nežna reč. Nije meni cilj da od njih napravim samo dobre košarkaše, već i snažne ličnosti. Samo u tom slučaju mogu da računaju da će imati šansu da postanu dostojni naslednici Divca, Bodiroge, Đorđevića...

Slaveći uspehe, Nikolić nije zaboravio na najzaslužnije, pa je za svoje male šampione priredio novogodišnje slavlje u poslastičarnici „Srce”. Tamo ih je počastio onim što najviše vole – „košarkaškom” tortom u klupskim bojama.

Brane Kartalović