Spomenik pao na nogu
Alisa Papadimitriou obratila se juče redakciji "Politike" sa namerom da upozori javnost na opasnost koja preti od loše učvršćenih nadgrobnih spomenika i nemarnost JKP "Pogrebne usluge", koje je očigledno loše rešilo način njihovog postavljanja. Ona je igrom slučaja izbegla tragediju pre mesec dana na beogradskom Novom groblju kada joj je očev nadgrobni spomenik pao na nogu i smrskao palac i sitne kosti.
– Moj otac je preminuo šestog septembra, osmog je bila sahrana i posle sahrane smo na groblje otišli majka, sestra sa bebom, muž, zet i ja. Tih dana je bilo toplo i bebu u kolicima smo ostavljali u hladu, baš na mestu gde je spomenik pao. Mali je plakao tog dana, pa ga je sestra srećom uzela u naručje. Ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da nije – rekla je Alisa.
Alisa je teško povređena, najmanje šest nedelja neće moći da odlazi na posao, a proglašena je i privremeno nesposobnom za rad. Alisine telesne povrede se, ipak, ne mogu meriti sa duševnim bolom koji ova porodica još oseća, a Javno komunalno preduzeće "Pogrebne usluge" kojem je porodica poverila izgradnju grobnog mesta i nadgrobnog spomenika kao da nema sluha za njih. Spomenik je, prema objašnjenju JKP "Pogrebne usluge", za podlogu zalepljen cementnom kašom, što je prema njihovom mišljenju dovoljno dobro rešenje.
Nekolicina gradskih kamenorezaca tvrdi da se spomenik sa podlogom mora spojiti i klinovima, armaturnim šipkama i dobro zacementirati kako bi bio stabilan. Cementna kaša ne obezbeđuje adekvatnu čvrstinu.
Alisa je zaposlena u Grčkoj i radi kao prevodilac za grčki, nemački i engleski jezik, i za naš list objašnjava kako je došlo do pada spomenika:
– Jorgos Papadimitriou, moj suprug, nagnuo se da poljubi krst koji je bio naslonjen na mermerni spomenik i šakom se pridržao za njegovu gornju ivicu. Kako se naslonio, tako je spomenik počeo da pada. Kada sam to videla, kroz glavu mi je proletela misao "samo da ne padne". Instinktivno sam pokušala da pridržim spomenik, jer je to grob mog oca i pad spomenika bih doživela kao skrnavljenje. Shvatila sam da neću uspeti da ga zadržim i levom nogom sam koraknula unazad, tako da mi je spomenik pao na butinu desne noge koju nisam uspela da sklonim i skliznuo do stopala smrskavši mi palac. Želim da upozorim javnost šta se dešava, a ne da blatim JKP "Pogrebne usluge". Smatram i da bi trebalo da dobijem adekvatnu novčanu nagradu. Bol koji smo doživeli moja porodica i ja, doduše, nema cenu – kazala je Alisa Papadimitriou.
Vera Ristić, Alisina majka, kaže da je za nju ovaj događaj bio užasan i nezamisliv.
– Znate li kako ljudi žale u Srbiji za pokojnicima, oni grle spomenike, naslanjaju se svom težinom na njih. To su situacije u kojima teško možete kontrolisati i emocije i ponašanje, a u JKP-u tvrde da nisu odgovorni za pad spomenika, jer se Alisin suprug na njega naslonio. Kakvi su to spomenici koji padaju kao od šale? – pita se s pravom Ristićeva.
Ona je rekla da je otišla u ovo preduzeće i da ih je pitala mogu li da shvate kroz šta je njena porodica prošla. Tvrdi da je Mladen Glavaš, zamenik direktora ćutao, da joj je zamerio što su se obratili novinarima i da je rekao da će se situacija razrešiti na sudu.
Pozvali smo Glavaša kako bismo čuli njegovu verziju događaja, ali je samo kratko prozborio:
– Naši stručnjaci imaju svoje mišljenje da je spomenik bio adekvatno postavljen. Sudski postupak je pokrenut, tako da nema potrebe da se o tome piše.