„Kruzing" kao izazov

.„Ploviti se mora, živeti ne” rekao je pre desetak vekova Pompej, pa rekoh i ja, da probam tu jednu „megaplovidbu”.

Avionom od Beograda do Rima, pa nastavak leta do Đenove i Savone. Međutim, horor putovanja je počeo već kod pakovanja. Tri dana sam premeravala kofer, jer smo upozoreni da „Alitalija” ima stroge kriterijume, može samo jedan kofer koji ne sme da pređe 23 kilograma, a ručni prtljag jedanaest. Višak se plaća stotinak evra. Jedan biznismen galantno je platio 150 evra, jer nije imao nameru da se tu, na aerodromu,prepakiva. A vratio se, on, žena i dve lepotice ćerke, sa –devet kofera!

 Pošto smo u Đenovi posetili i trošnu kuću u kojoj je rođen Kristifor Kolumbo (mada u Savoni tvrde da je ovaj moreplovac rođen u njihovom gradu), na krilima njegovog duha, krenusmo i mi da oplovimo tri kontinenta i sedam država! Barselona, pa Kazablanka, Tenerife, zatim pet dana plovidbe preko Atlantika, Resife prvo kopno u Brazilu, Maseo, San Salvador de Baija gde su pre mnogo vekova iskrcavani robovi iz Senegala, Rio de Žaneiro, ostrvo Iljabela, Punta del Este u Urugvaju, i na kraju Argentina i Buenos Ajres. Odatle, vodu je zamenilo nebo. Avionom nazad do Rima, pa u Beograd.

I u startu sam napravila kiks i naučila prvo, sveto pravilo: na „kruzingu” se ne sme štedeti!

Uzela sam unutrašnju kabinu. Najveća greška. To podrazumeva da nema ni prozorče, a kamoli balkonče! Horor klaustrofobičarke počela sam da ispoljavam vidno. Kabina od petnaestak kvadrata opremljena je svim neophodnim sadržajima, mini-barom, sefom, kupatilom, telefonom, televizorom. Ventilacija i klima-uređaj. TV ekran je jedini prozor u svet. I bukvalno. Kamere postavljene na palubama pokazuju vam u svakom trenutku gde se nalazite, da li duva vetar i koje jačine, da li je dan ili noć. Svaki čas obaveštavaju vas ili na ekranima ili u brodskom listu da pomerate časovnik, sat napred, sat nazad, da ste prešli Ekvador, kao i Jarčevu obratnicu.

Lepota samog broda je zaista impresivna – tri bazena, četiri džakuzija, osam barova i četiri restorana, sportski tereni, spa centar, solarijum, diskoteka, igraonica za klince, kazino sa slot mašinama i stolovima za one ozbiljne igrače, ogroman da možete da zalutate, mali Las Vegas... Pare na „kruzeru” se neosetno troše, kao da izlaze iz mode! Odmah morate da položite depozit od najmanje 200 evra, ili kreditnu karticu. Svakog dana skida se po šest evra čija je namena isplata osoblja.

 Hrana je uračunata u cenu, jede se non-stop, šest obroka jedan za drugim. Cvrče stekovi na roštilju, mirišu škampi, i plodovi mora, ribe, povrće i voće, slatkiši, odličan italijanski sladoled. Ali, plaća se voda i piće. Flaša od sedam deci je 2,5 evra, plus 15 posto takse. Djuti-fri šop je pod svakodnevnom opsadom. Viski možete da kupite, ali ga nećete dobiti sve do konačnog iskrcavanja. Bila sam svedok očajnih vapaja starije Amerikanke koja je pokušala da ubedi prodavca kako ne može da zaspi bez dve-tri čašice „džonija šetača”. On ju je ljubazno uputio na usluge bara ili restorana. Čaša staje šest evra plus 15 posto, pa ispadne skupo sredstvo za spavanje!

Zabava na brodu traje od jutra do sutra. Jedan „latinski ljubavnik” svako pola sata je menjao garderobu i šetao svim palubama, večito sam, zagledan u svoju, nekad lepu prošlost. Galerija likova, ponajčešće starih, koji bez kompleksa nose svoje zategnute trbuhe ili omlitavelu kožu, svako sa svojom pričom, zašto baš putuje „kruzerom”. Malo je onih koji su poneli ili poveli svoje ljubavi, mnogo je solera, energičnih žena za kojima kao cucki kaskaju decenijama verni muževi...Samo je falio Felini.

Moja klaustrofobija isplivala je u svoj svojoj žestini. Satima sam noću sedela na ivici kreveta, gutajući kardiopirine i bensedine. Imala sam osećaj kao da sam u Tutankamonovoj grobnici! A tek stalni vetar na palubi, vrućina, plus 40 kraj bazena, a kad uđeš u restoran, 20 stepeni! Tresla nas je groznica, temperatura, kašalj, neki su dobili i koktel injekcija! Brodska bolnica je takođe ostvarila lep prihod. Doduše, sve te troškove plaća –osiguranje! Lekarski pregled je 35 evra, jedino lekar dolazi u kabinu kad imate dijareju. Pilule protiv morske bolesti dele besplatno, a ljuljalo je bogami dosta. Uprkos jakim stabilizatorima, odletite s jednog kraja hodnika na drugi.

I tako, prođoše te tri nedelje. Izleti i lepota gradova su posebna priča. To je ipak najlepši deo putovanja. Čovek se na sve navikne. Mnogi su oduševljeni, ja rekoh – „nikad više”! Sad čujem, ovom „kruzer-bumu” hoće da konkurišu „erkruzerima”,specijalnim cepelinima, letećim brodovima. Hvala, ne to ne!

Mirjana Radošević