Dobra smesa loše održavanje

Prema podacima iz Direkcije za puteve, u toku je asfaltiranje oko 130 ulica u gradu, uključujući i velike radove na Autokomandi i u Bulevaru kralja Aleksandra. Poznato je, međutim, da drumovi, i pored pedantno urađenog posla, brzo propadaju.

Prema rečima Imrea Papa, šefa odeljenja za asfalt pri Gradskom institutu za puteve, asfalt koji se postavlja na važne gradske saobraćajnice je vrhunskog kvaliteta, takozvani skeletni mastiks asfalt. Međutim, razlozi za relativno brzo propadanje ulica su preopterećenost vozilima, kratak rok za asfaltiranje zbog kojeg se putevi otvaraju za saobraćaj pre hlađenja asfalta, prolazak teških kamiona i neodržavanje posle zimskih meseci.

– Ta mešavina asfalta je veoma kvalitetna i koristi se širom Evrope, jer je otporna na deformacije. U Hrvatskoj i Sloveniji koristi se u asfaltiranju autoputeva. Na sporednim ulicama u gradu postavlja se manje kvalitetan sloj druge klase – objašnjava sagovornik.

Imre Pap kaže da je, i pored toga što je asfalt na važnim putevima visokog kvaliteta, oštećuje se već tokom postavljanja, jer se saobraćajnice obnavljaju pod opterećenjem.

– To je razumljivo, jer bi zatvaranje glavnih gradskih ulica izazvalo velike gužve. Takođe, asfaltiranje ne bi trebalo obavljati po kiši i završeni kolovoz mora da se hladi barem 24 sata. Veoma bitna stavka je održavanje. Ono bi trebalo da počne istoga dana, kada se obnovljeni put otvori za vozila. Za sada, zbog obima posla i nedostatka novca, asfaltiranje se obavlja na više puteva, koji će kraće trajati – objašnjava Imre Pap. 

On ističe da se u razvijenijim državama mnogo više novca odvaja za puteve i za to navodi primer Nemačke. Autoputevi u ovoj zemlji su betonski, međutim, ta tehnologija je mnogo skuplja, i još je daleko od standarda kojim sada živimo. Osim visoke cene postavljanja, i održavanje betonskog puta je veoma skupo. Važan razlog zbog kojeg se kod nas neće uskoro voziti po betonskom putu jeste što u Srbiji ne postoje mašine za proizvodnju ove vrste puteva.

– Mehanizacija koju imaju firme u Srbiji je napravljena za bitumenske mešavine asfalta. Nekada je preduzeće "Planum" posedovalo mehanizaciju za pravljenje betonskih puteva, međutim i oni su, zbog besparice, odustali od toga – veli Imre Pap.

Prema rečima Papa, putevi su često na meti drugih gradskih komunalaca, kao što su "Elektrane", "Vodovod i kanalizacija" i mnoge privatne firme koje ugrađuju toplovod. Dotrajale instalacije ispod puta takođe zahtevaju popravku, što dodatno doprinosi da Beograd tokom cele godine izgleda kao veliko gradilište.

Pored Instituta za puteve u Beogradu, postoji i Institut za ispitivanje materijala, kao i Centar za puteve i mostove u Novom Sadu. Ovi instituti projektuju mešavine za asfalt, obavljaju nadzor na putevima i sarađuju sa firmama u Srbiji koje se bave asfaltiranjem. A njih ima mnogo, jer je putarski posao veoma isplativ. Viši standard garantuje i bolje puteve, a dok se to ne desi, mnogi Beograđani čije ulice posete putari pitaće se: zar nisu već asfaltirali prošle ili pretprošle godine?