Riznica novog znanja

U svojim veoma plodnim zrelim godinama Institut "Mihajlo Pupin" oličava bogatu riznicu novog znanja.

Obeležavajući šest decenija postojanja, sadašnji i bivši zaposleni danas bez imalo slavljeničkog preterivanja smeju da kažu da su ugradili ciglicu u najugledniju naučnoistraživačku ustanovu informaciono-komunikacionih tehnologija u jugoistočnoj Evropi.

"S ponosom gledamo na put koji smo prešli, ali s velikim uzbuđenjem krećemo napred – u budućnost. Na zvezdarskom brdu polako, ali sigurno, stvaramo jedan od evropskih tehnolopisa", poručuje generalni direktor dr Vladan Batanović.

Nekoliko stranica "Politike" ispunili bismo nabrajajući uspehe i podvige "pupinovaca" još od prvih dana. Kao početna godina uzima se 1946. kada je SAN (Srpska akademija nauka) osnovala dva instituta: za telekomunikacije i elektroniku. Docnijim odlukama državnih vlasti pridodavane su istraživačke družine, a konačno ustrojstvo uspostavljeno je 1961. priključenjem dveju "Vinčinih" laboratorija – za automatiku i digitalnu tehniku – iako je dve godine ranije prvi put pomenut pod imenom proslavljenog srpskog naučnika Mihajla Idvorskog Pupina.

Niska uspeha

Iako nije ostao izvan domašaja društveno-političkih promena i preoblikovanja, IMP je neizostavno pratio najnovija svetska tehnološka usmerenja, pokatkad se i sam uzvinuvši u same planetarne vrhove u telekomunikacijama, računarstvu, robotici, merno-nadzornoj tehnici i upravljačkim tehnologijama. Iz burnih i poletnih vremena ostao je upamćen kao kolevka domaćeg računarstva i robotike.

Niska naučnih i tehnoloških ostvarenja podseća na bisernu ogrlicu u kojoj je svako biserno zrno jedan istraživačko-inženjerski podvig. Izdvojićemo ih tek nekoliko, kojima bi se podičilo svako bratstvo naučnika i stručnjaka širom planete, uz iskušenje da ćemo mnogo toga u ovoj prilici propustiti.

Možda je u nabrajanju najpouzdaniji vremenski redosled: 1958. uređaj za ispitivanje jonosfere, 1960. prvi digitalni računar sa elektronskim cevima (CER-10), 1967. tranzistorski računar (CER-22), 1968. uređaj za istovremeni prenos govora i podataka (TGT), 1971. spoljašnji skelet (aktivni egzoskelet) za paraplegičare i hibridni računar (HRS-100), 1978. antropomorfni industrijski robot (UMS-1), 1980. simulator za obuku pilota i veštačka šaka za obolele od distrofije, 1981. daljinski nadzor i upravljanje u hidroelektrani "Bajina Bašta", 1982. mikroprocesorski kontroler liftova i aktivna ortoza ruke za distrofičare, 1985. etalonski vatmetar s greškom manjom od 0,005 odsto, 1989. program "zebra" za upravljanje saobraćajem, 1990. hidrometeorološki informacioni sistem sliva Drine, 1992. softverski alat za ugradnju ekspertnih sistema u računar za upravljanje industrijskim procesima (ATLAS-MAX), 1994. aktivna proteza kod natkolenih amputacija, 1995. programski paket "skada" na "linuksu" (VIEW6000), 1998. automatsko lociranje vozila, 2001. digitalna kripto zaštita u telefoniji i informacioni sistem vodoprivrede Srbije, 2004. sistem za nadzor i upravljanje termoelektranom (POWER VIEW6000) i 2005. digitalna naplata putarine, procesni računar "atlas" na "linuksu" (ATLAS RTL) i integrisani telefon s kripto zaštitom.

Brže u Evropu

Iako je iz "Mihajla Pupina" početkom devedesetih otišlo više do 300 istraživača, ubrzano zapošljavanje i usavršavanje mladih jedan je od najdelotvornijih lekova protiv "odliva mozgova". Samo prošle godine je odbranjeno devet magistarskih i tri doktorske teze, petoro saradnika se stručno usavršavalo u inostranstvu, a primljeno je 20 mladih s visokim prosekom.

Drugi veliki lek koji najbrže i najkraće uvodi u Evropu jeste učestvovanje u istraživačkim programima i saradnja s vodećim svetskim kompanijama. U informaciono-komunikacionim tehnologijama IMP nema premca u nas i zemljama bivše Jugoslavije. Najnoviji prodor jeste uspostavljanje centra izvrsnosti za napredne veb tehnologije na predlog Evropske komisije. Očekuje se da se svi istraživači, u većoj ili manjoj meri, uključe u tzv. Sedmi okvirni program Evropske unije.

I treći je ustanovljenje naučno-tehnološkog parka "Zvezdara" i poslovnog inkubatora. U prvom je već 12, a u drugom su četiri preduzeća. Uskoro se očekuje zvanično otvaranje pod krilaticom "Sa Zvezdare sa vidi dalje".

Prvi srpski astronomi znali su to izvesno pre više od jednog veka kada su izgradili – zvezdarnicu (1887) po kojoj je i brdo nazvano.