Učenje novinarstvu

Na moj tekst ste, gospodine Đuriću, reagovali pre svega zato što sam tvrdio da SNS nema program tipa „šta da se radi” iz koga će biračima na prvi pogled da bude jasno šta partija hoće i šta može. To isto je rekao i Aleksandar Vučić u intervjuu za „Pravdu”. Princip odgovornosti, na koji se pozivate, zahtevao bi da i Vučiću napišete sve ono što ste uputili meni. Ali umesto toga vi pišete: „U odgovoru na kritiku novogodišnjeg komentara ’Politike’ citira se tekst u „Pravdi” (sic!?)”. Ne znam šta znači ovo „sic!?”. Tekst, čiji sam deo citirao je intervju sa Vučićem. Znam da nisam netačno citirao Vučića, znam da on nije demantovao navode iz intervjua koji je dao „Pravdi”.

I u ovom odgovoru ponavljate savet da prvo kritikujem vlast pa onda opoziciju. U prvih sedam pasusa teksta pišem da ne verujem da će vladajuća koalicija rekonstruisati vladu, dakle da neće ispuniti obećanje; da vlada deluje kao skup slučajno sakupljenih ljudi gde leva ne zna šta radi desna; da Boris Tadić u 2012. može ponovo da se nađe u kohabitaciji, što će reći da su DS i saveznici izgubili parlamentarne izbore, a da ih je dobio SNS... I vi to i principijelno i odgovorno ne vidite.

Imate pravo da to ne vidite i da i dalje prizivate princip odgovornosti.

Imate i pravo da me savetujete šta i kako treba da radi novinar. To je napredak u odnosu na vreme kada su hteli da me „nauče novinarstvu” neki od sadašnjih lidera SNS-a. Tada, 1998. godine, su kao lideri SRS, a predvođeni SPS-om i JUL-om, neustavnim zakonom, jednodnevnim suđenjem i kaznom koju je trebalo da plaćam 30 ili 40 godina (zaboravio sam koliko tačno) pokušali da mi objasne šta je posao novinara.

Da sam pristao na tu lekciju, ne bih sada kao glavni urednik „Politike” u dva uvodnika napadao ovu vladu kada je donosila zakon sličan onom iz 1998. godine.

Da sam pristao na tu lekciju vaši odgovori na moj tekst se ne bi pojavili u „Politici”, kao što se u medijima koje su 1999. kontrolisali i vaši današnji lideri nije mogao pojaviti odgovor Slavka Ćuruvije na laži objavljene o njemu. Te laži bile su opravdanje za njegovo ubistvo, a jedan od razloga zašto je ubijen je što nije slušao savete političara i što nije dozvoljavao da ga oni uče novinarstvu.

Zadovoljan sam što je od tog vremena Srbija napredovala, ali ne vidim u tome zasluge onih koji su me 1998. i 1999. učili novinarstvu.