Apel stručnjaka zbog propusta u reformi pravosuđa

Nezadovoljni zbog usvajanja izmena seta pravosudnih zakona (Zakon o izmenama i dopunama, Zakon o sudijama, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Državnom veću tužilaca,), više od dvadeset stručnjaka potpisalo je apel kojim se političkoj i opštoj javnosti ukazuje na niz propusta načinjenih u reformi pravosuđa. Ovaj dokument će narednih dana biti upućen na adrese Narodne skupštine, odnosno parlamentarnih stranaka, predsednika Republike Srbije, Ustavnog suda, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Među potpisnicima apela, uglednim stručnjacima, advokatima i profesorima prava je i veliki broj eminentnih profesora ustavnog prava i teoretičara države i prava, kao i dvojica akademika.

Potpisnici dokumenta pozdravljaju nastojanje vlasti da otkloni neke od velikih propusta napravljenih u reformi pravosuđa, ali i upozoravaju da ta nastojanja sadrže pravno nedopustive manjkavosti i u nedavno usvojenim izmenama seta pravosudnih zakona.

– Pojedinačne izjave volja više stotina osoba koje sadrže jedan pravni lek uložen Ustavnom sudu zakonodavac hoće svojom voljom da pretvori u drugi, do sada nepostojeći pravni lek uložen najvišem organu pravosudne uprave. To je suprotno svakoj ideji prava, elementarnoj pravnoj sigurnosti, ali i ideji podele vlasti. To je potiranje pravnovaljane volje pojedinaca retroaktivnom neustavnom kolektivnom voljom zakonodavca. To je svemoć zakonodavca, odnosno samovolja, suprotnost mogućnosti konstituisanja Srbije kao moderne pravne države. To je negiranje osnovnih individualnih prava, između ostalog, prava na efektivni pravni lek i nepoštovanje osnovnih principa, između ostalih, zabrane retroaktivnosti koja ugrožava pravnu sigurnost – navodi se u apelu.

Prema rečima dr Jasminke Hasanbegović, profesorke Pravnog fakulteta u Beogradu i inicijatora potpisivanja apela, ovakvi važni zahvati u pravosuđu, kao i pomenute izmene i dopune pravosudnih zakona preduzeti su na brzinu, bez rasprave, po hitnom postupku, pred novogodišnje i božićne praznike, kao i 2008. i 2009. godine. Uz to, te izmene i dopune zakona protivustavno su stupile na snagu narednog dana po objavljivanju. Hasanbegovićeva naglašava konstataciju iz apela da se usvojenim izmenama zakona onemogućavapravo glasa nereizabranim sudijama (njih više od 800) i tužiocima (oko 200) o čijem statusu još nije doneta pravnosnažna odluka da učestvuju u izborima za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Takođe se propisuju nerazumno kratki rokovi za izbore članova VSS i DVT i predlaže se način izbora koji ne može dati legitimitet iz temelja poljuljanom ugledu ovih tela.

Pravni put, ističe se u dokumentu, za otklanjanje ovih i drugih ogromnih propusta u reformi pravosuđa u Srbiji postoji: neophodno je da Ustavni sud donese odluku o predlozima ovlašćenih predlagača iz decembra 2009. godine o ustavnosti Ustavnog zakona koji prekida stalnost sudijske funkcije, zatim da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca rasporede sudije i tužioce prema novoj, reformisanoj mreži sudova i tužilaštava, i da nedostojni, nestručni i neosposobljeni pojedinci budu razrešeni na osnovu obrazložene odluke o tome.

Prema rečima Ratka Markovića, profesora Ustavnog prava, cilj potpisivanja apela nije uticanje na zakonodavca, nego na opštu javnost, jer je usvojenim izmenama zakonodavac izvršio prekvalifikaciju žalbe u prigovor Visokom savetu sudstva i na taj način zloupotrebio formu zakona, dajući tako priliku Visokom savetu sudstva da ispravi svoje greške.

– Zbog toga – kaže profesor Marković – zakon, u stvari, predstavlja pojas za spasavanje koji je bačen članovima VSS da se ne udave.

Miroslava Derikonjić

----------------------------------

Potpisnici apela

Apel su do sada potpisali profesori Pravnog fakulteta u Beogradu dr Danilo Basta, dr Ratko Marković, dr Kosta Čavoški, dr Jovica Trkulja, dr Radmila Vasić, dr Dragica Vujadinović, dr Jasminka Hasanbegović, dr Mirjana Stefanovski, dr Ljiljana Radulović, dr Miodrag Jovanović, dr Vladan Petrov, dr Tanasije Marinković i dr Marija Karanikić-Mirić. Svoje potpise stavili su i profesori novosadskog univerziteta dr Momčilo Grubač i dr Marijana Pajvančić, zatim dr Vida Čok, dr Lidija Basta, predsednik Udruženja za ustavno pravo Srbije, potom profesori Univerziteta Union dr Vladimir Vodinelić, dr Vesna Rakić-Vodinelić, dr Zoran Ivošević i dr Nebojša Šarkić, advokati dr Slobodan Beljanski, dr Đorđe Sibinović, i dr Svetlana Mirčov.

----------------------------------------

I sudije pisale urgenciju

Posle zajedničkog sastanka sa Udruženjem javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije održanog 25. decembra na Pravnom fakultetu u Beogradu, Društvo sudija Srbije je Ustavnom sudu poslalo urgenciju kojom predlaže da ovaj sud prvenstveno meritorno odluči o ustavnosti prekida stalnosti sudijske funkcije. Ukoliko ustavni sud ni sada nije spreman da odluči o predlozima iz decembra 2009. godine, Društvo sudija Srbije predložilo mu je da nastavi sa odlučivanjem po ustavnim žalbama i žalbama nereizabranih sudija po kojima je postupak već započeo, kakav će zahtev staviti i nereizabrane sudije koje su već izjavile ove pravne lekove Ustavnom sudu, kao i da sam pokrene postupak za ocenu ustavnosti spornih odredaba novousvojenih pravosudnih zakona, na osnovu člana 168. Ustava Republike Srbije, što će svakako uskoro inicirati Društvo sudija Srbije .