Ruska Duma uslovljava START

Svaki pokušaj SAD, neke druge države ili grupe država da razvijaju odbrambene protivraketne sisteme koji bi mogli da ugroze efikasnost ruskih strateških nuklearnih snaga za posledicu će imati automatsko istupanje najveće države iz novog sporazuma START, odlučili su deputati ruske državne Dume, prenela je agencija Itar-Tas.

Donji dom ruskog parlamenta razmatrao je juče, u drugom pretresu, tekst START-a koji su 8. aprila prošle godine u Pragu potpisali predsednici Barak Obama i Dmitrij Medvedev. Sporazum je pred kraj godine ratifikovan u Kongresu i Senatu SAD, ali je tom prilikom „obogaćen” primedbama američkih parlamentaraca, među kojima je najveću zabunu izazvala ona po kojoj preambula START-a ne sprečava Amerikance da i dalje razvijaju protivraketne odbrambene sisteme. To je i bio razlog da se ratifikacija u Dumi obavi što detaljnije, u tri pretresa.

Kako bi što efikasnije parirali američkim kolegama dumski deputati su usvojili i sledeće stavove koji bi Rusiju automatski razrešili obaveza iz START-a. To je, prvo, suštinsko kršenje od strane SAD obaveza iz Sporazuma, što bi moglo da dovede do ugrožavanja nacionalne bezbednosti RF; drugo, gomilanje strateškog ofanzivnog naoružanja sa strane SAD, neke druge države ili grupe država, ili donošenje odluke iz sfere izgradnje oružanih sistema; i treće, razvoj naoružanja koje bi moglo da utiče na smanjenje efikasnosti ruskih sistema za upozoravanje u slučaju raketnog napada.

Za ovako dopunjen Sporazum glasao je 341 deputat. Uzdržanih, ili onih koji su protiv, nije bilo.

Ono što odmah pada u oči je stav po kojem opasnost po bezbednost Rusije ne mora obavezno da dođe direktno sa strane SAD, nego i od strane američkih saveznika, a posebno međunarodnih vojnih saveza koji funkcionišu pod patronatom Vašingtona, poput NATO-a.

Ovakvo razmišljanje proističe iz istorijskog iskustva iz vremena raspada Varšavskog pakta i propasti SSSR-a. Mada je između SAD i Sovjeta tada, takođe, postojao sporazum o ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 1), kao i dogovor o smanjenju konvencionalnog naoružanja u Evropi, širenje NATO na istok i uključivanje u redove alijanse ne samo bivših socijalističkih država nego i nekadašnjih članica SSSR-a, doveo je zapadni vojni savez, praktično, na samu granicu današnje Rusije.

Ruskim popravkama predložene verzije START-a jača se i međuzavisnost ovog sporazuma s dogovorom o protivraketnoj odbrani, što je u potpunoj suprotnosti sa zahtevom američkih parlamentaraca koji su insistirali upravo na međusobnoj neuslovljenosti dva dokumenta.

U decembru prošle godine, neposredno po ratifikaciji START-a u Senatu SAD, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je opomenuo da bi razvoj američkog protivraketnog sistema za posledicu imalo istupanje Rusije iz START-a. Slično je tada reagovao i ruski ministar odbrane Anatolij Serdjukov.

Interesantno je da, prema mišljenju deputata, novi START ne ograničava razvoj novih sistema strateškog ofanzivnog naoružanja koji bi bili daleko efikasnija i od sadašnje protivraketne odbrane.

Prema rečima akademika Andreja Kokošina, bivšeg sekretara Saveta bezbednosti RF, u tom smislu postoji ceo kompleks najrazličitijih vojnotehničkih rešenja, tehnologija, znanja... „Mnogo od toga je već realizovano u raketnim sistemima poput ’Topolj-M’, ’Jars’, ’Sinjevaja’ i drugih”, objasnio je akademik.

Inače, novi sporazum predviđa smanjenje broja postojećih bojevih nuklearnih glava za trećinu, kao i broj njihovih nosača.

Treći i poslednji pretres START-a trebalo bi u ruskoj Dumi da bude održan 25. januara.