Popis Srba na Kosmetu samo uz UN

Srbi će učestvovati na popisu stanovništva od 1. do 15. aprila na Kosovu i Metohiji samo ukoliko se bude odvijao u okvirima Rezolucije 1244 i ukoliko ga u sredinama u kojima su u većini Srbi bude organizovala neka agencija UN. U suprotnom, Vlada Srbije neće pozvati Srbe da učestvuju u popisu stanovništva koji organizuju kosovske institucije.

Ministar za KiM Goran Bogdanović kaže za „Politiku” da će od razgovora koje predstavnici vlade vode sa zvaničnicima institucija EU zavisiti konačna odluka.

Bogdanović objašnjava da su se predstavnici EU interesovali za stav vlade i eventualnu pomoć u srpskim sredinama, „naročito na severu”, povodom predstojećeg popisa, koji je prvi popis koji će na Kosmetu biti održan posle tri decenije.

„Naš stav je potpuno jasan: mi ne možemo da prihvatimo da popis obavljaju kosovske institucije u koje srpska zajednica nema poverenje, posebno posle izbora na kojima je bilo masovne krađe u srpskim sredinama. Možemo samo da zamislimo kako bi to izgledalo sa popisom, koji je mnogo važniji nego izbori”, kaže ministar i dodaje da je na tu temu razgovarao i premijer Mirko Cvetković sa komesarom za proširenje EU Štefanom Fileom.

Kosovske vlasti nameravaju da popis sprovedu na čitavoj teritoriji Kosmeta, uključujući i severni deo, gde srpsko stanovništvo pruža otpor bilo kakvim inicijativama vlasti u Prištini.

Bogdanović kaže da se u prvom redu postavlja pitanje kriterijuma, a jedan od glavnih na kome insistira Beograd je da u popis budu uključenii interno raseljeni. „U suprotnom, ukoliko bi isključili više od 200.000interno raseljenih i etnička slika Kosova bila bi promenjena”, naglašava Bogdanović.

Razgovori o ovoj temi biće nastavljeni narednih dana, a u opticaju su i razne varijante rešenja. Iz međunarodne zajednice čak stižu predlozi da Albanci urade popis južno od Ibra, a institucije Srbije na severu Kosova. „Ali mi želimo da kroz razgovore dođemo do sveobuhvatnog rešenja. Ovako ispada da međunarodna zajednica, koja nama često spočitava da želimo podelu Kosova, sada sama deli Kosovo”, zaključuje ministar za KiM.

„Oni su spominjali argument da Albanci neće popisivati dijasporu i da ne treba popisivati ni interno raseljene. Mi smatramo da je to veštačka i rizična paralela. Zna se da Albanci sa Kosova vrlo često imaju duplu ili višestruku registraciju: na Kosovu, u Makedoniji, često i u nekoj trećoj zemlji”, upozorava sagovornik „Politike”.

Poslednji sveobuhvatan popis na teritoriji Kosova i Metohije sproveden je 1981. godine, 1991. godine Albanci su bojkotovali popis,a 2002. godine popis u pokrajini nije sproveden. Ovogodišnji popis stanovništva na teritoriji Srbije, koji je trebalo da se obavi u aprilu, odložen je za oktobar ove godine.

Snežana Lakčević, načelnik Odeljenja za popis stanovništva Republičkog zavoda za statistiku, objasnila je da je organizacija i priprema popisa u pokrajini, prema Zakonu o popisu, isključivo u nadležnosti Ministarstva za Kosovo i Metohiju. „Mi radimo metodologiju koja važi za celu teritoriju Srbije, radimo stručni deo, a sve što se tiče organizacijeu nadležnostije tog ministarstva”, kaže Lakčevićeva.

Na pitanje kako će popis stanovništva u oktobru Ministarstvo za KiM organizovati na delu Kosmeta južno od Ibra, ministar Bogdanović odgovara da će i to zavisiti od razgovora sa evropskim zvaničnicima. „Mine želimo jednostrano da radimo bilo šta. Svesni smo da u nekim sredinama, ako nemamo dogovor sa međunarodnom zajednicom, nećemo moći da sprovedemo popis južno od Ibra. Ali zato sada razgovaramo ne želeći da bilo kojim potezom ili odlukom naškodimo bilo kome”, kaže Bogdanović i zaključuje da postoje naznake i dobra volja da se predlog Beograda prihvati.

B. Mitrinović

------------------------------------------------------

Demografska slika KiM

Demografska slika Kosova se u 20. veku stalno menjala. Prema podacima vlasti u Beogradu, koje navodi Tanjug, 1929. godine je na Kosovu bilo 61 odsto Srba i 39 odsto stanovnika svih ostalih nacionalnosti. Posle Drugog svetskog rata komunistički režim SFRJ je doneo zakon kojim se izbeglim srpskim porodicama sa Kosova zabranjuje povratak u svoje domove. Između 1968. i 1988. godine 700 mestanaKosovupostajepotpunoetničkičisto (bezSrba). Napopisustanovništva 1961. zabeleženoje 646.605 Albanaca (67,1 odstoukupnogstanovništvaKosova). Napopisu 1971. godinejeregistrovano 916.168 (73,7 odsto) Albanaca. Popis 1981, sprovedenpodkontrolomtadašnjihpokrajinskihvlasti, zabeležioje 1.226.736 Albanaca, štoje 77,48 odstotadašnjegukupnogstanovništvaKosova. Popisomiz 1991. godinenisuobuhvaćeniAlbanci, paseprocenjujenaosnovupodatakaCentrazademografskaistraživanjauBeogradu, dajebrojAlbanacanaKosovutadadostigaobrojod 1.407.690 ili 78,2 odstoukupnogstanovništvapokrajine. Popisiz 1961. godinebeleži 264.604 ili 27, 4 odstoSrbanaKosovu, dokje 1991. zabeleženo 214.555 ili 11 odstoukupnogstanovništva.