Strazburški amandmani

Kada biste po metodu slučajnog uzorka nekog građanina na ulici „presreli“ pitanjem „Koji je ključni uslov da Srbija ove godine dobije status kandidata EU“, najverovatnije biste dobili odgovor da se Mladić i Hadžić nađu u Hagu. Dobro, možda bi se neko setio da spomene briselske primedbe na netransparentan izbor sudija ili neophodan početak razgovora sa Prištinom…

Da li bi nekom možda palo na pamet da kaže da naše dalje napredovanje u evropskim integracijama zavisi i od toga što je naša država bojkotovala dodelu Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Lju Sjabou, ili što izdaje nove registarske tablice za gradove Kosova? Verovatno ne, jer naši zvaničnici u želji da šire optimizam kao da izbegavaju da iz Brisela prenose vesti koje se ne uklapaju u našu samoprojektovanu sliku države koja je čvrsto zauzela „evropski kurs“.

Tako smo tek dan-dva uoči usvajanja Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji doznali da su pojedine evroparlamentarne grupe uložile primedbe na nacrt dokumenta koji je pripremio Jelko Kacin. To je nekako nevoljno potvrdio i potpredsednik vlade Božidar Đelić rekavši da se Srbija bori da jedan broj nepovoljnih amandmana ne bude usvojen. U toj političkoj borbi da sprečimo usvajanje po nas nepovoljnih amandmana u Strazburu, izgleda, delimično smo uspeli.

„Zeleni“ su uspeli da u Rezoluciju EP uguraju amandman u u kojem se traži da u dijalogu sa Kosovom Srbija ne poteže pitanja statusa ili podele, ali i da prestane da izdaje tablice za kosovske gradove. Na glasanju nije prošao amandman „liberala“ u kojem se žali zbog odluke naše vlade da ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade.

Sve ove naizgled „sitne amandmanske primedbe“ kada postanu sastavni deo rezolucije EP mogu vrlo brzo postati veliki kamen spoticanju u naporima da dobijemo status kandidata, ukoliko ih ne shvatimo ozbiljno. Iako je u osnovi juče usvojena Rezolucija o Srbiji pozitivna, ne bi valjalo da se samozavaravamo da ono što nam trenutno ne ide u prilog tumačimo raširenom, ali i problematičnom ocenom kako Rezolucija EP nije obavezujući dokument za Savet ministara EU i Evropsku komisiju. Sve što Evropski parlament usvoji, pre ili kasnije, za Savet ministara EU i Evropsku komisiju postane osnova na kojoj se kreira politika prema državama koje nameravaju da postanu članice Evropske unije.

Svi naši potezi, ne samo u spoljnoj već i u unutrašnjoj politici, u EU se gledaju ne kroz lupu već kroz mikroskop. To znači da ćemo naše pragmatične interese morati ne samo da podređujemo već i usaglašavamo sa normama i vrednostima zajednice čiji član hoćemo da budemo.

Srbija teško da sebi možemo više da dozvoli „luksuz“ kao što je neodlazak u Oslo ili odbijanja da potpišemo brojne deklaracije EU koje su nam ponuđene. A u poslednjih šest godina Beograd je odbio da podrži 124 deklaracije Evropske unije, a među njima su najbrojnije one koja se tiču zemalja kao što su Rusija i  Kina.