Eksju elita u američkim registrima

Početkom godine, dok su drugi pokušavali da lociraju Severinu i njenog novog dečka Milana Popovića na relaciji Pariz–Kipar–Maldivi, Irena Divković-Milanović je budno pratila poreski registar u Majamiju. Gde god da se nalazio 11. januara, Popović je tog dana izmirio višegodišnji dug za stan u ovom gradu, ukupno 100.000 dolara, tvrdi ova hrvatska novinarka, jedno vreme urednica zagrebačke televizije Z1. Kao dokaz prilaže poreske kartice i kaže da sumnja da bi srpski „kralj bakra“ tako ekspresno izmirio dugove da ga ona nije prethodno razotkrila.

Irena Divković-Milanović već duže vreme istražuje nešto što veruje da veoma zanima narod na ovim prostorima, a to su vlasnički listovi eksju elite u inostranstvu. Otkrila je da Emir Kusturica ima stan u komšiluku Žan-Pola Gotjea u pariskoj četvrti La Mare, koliko Novak Đoković ima apartmana u Monte Karlu i da je kuća Lepe Brene i Bobe Živojinovića u Majamiju zaista u komšiluku vile Marka Jarića i Adrijane Lime, ali da joj po luksuzu nije ni prići.

Ove i slične priče objaviće u romanu„Kondo, kondo“, nazvanom po američkoj reči za apartman.

Kako dolazite do podataka?

Iz javnih registara. Prvo sam pokušala da nađem neke prijatelje u SAD. Shvatila sam da Amerikanci imaju registre i da sve možete kupiti, nečiji bekgraund, podatke o rodbini, informacije o školovanju. Takođe, zemljišne knjige su u javnim registrima. U evropskim zemljama je praksa svugde drukčija. Iz Švajcarske neke podatke možete dobiti samostalno bez pomoći advokata, a za neke morate proći formalnu proceduru. Sada već i u Hrvatskoj do vlasničkih podataka možete doći klikom. Da ne dužim, to je puno istraživanja na duže vreme, ali kad shvatite mehanizam onda je moguće nekoga identifikovati u kraćem razdoblju.

Kažete da je knjiga interaktivna. Šta to znači?

Interaktivna u smislu da akterima dajem mogućnost javne reakcije na delove koje objavljujem u medijima. Sve takve reakcije naknadno upisujem u knjigu. Nadam se da će moju publiku zanimati kako poznate osobe reaguju kad se objave neke pa i neugodne ali istinite informacije o njima, koje su zbog dislociranosti mesta događanja ili nekih drugih razloga uspešno skrivali.

I je li bilo reakcija?

Pa, dosad je bila samo jedna. Milan Popović je platio porez na Floridi.

Kako birate ličnosti o kojima ćete pisati?

Uslov jeda imaju karijeru tu ali i da su živeli ili poslovali vani, odnosno da su negde izvan matične države kupili nekretnine. Da o tim nekretninama, poslovima ili trećim stvarima ćute ili u javnosti iznose lažnu sliku.

Šta ste saznali o Željku Mitroviću, Ivi Pogoreliću, Toniju Kukoču...?

U knjizi obrađujem njujorški život Ive Pogorelića. On je sa pokojnom suprugom Alisom Kezaradze živeo na Menhetnu. Oboje su bili vrhunski umetnici ali njihov imovinski status nije bio bajan kako ljudi zamišljaju. Barem ne uporedimo li ih s bogatašima s ovih prostora izraslim u tranziciji a koji milionske nekretnine kupuju gotovinom.Toni Kukoč po vrednosti imovine spada u američku elitu.Poglavlje o Željku Mitroviću biće iznenađenje. Prema mojim informacijama on nije jedan od novopečenih rasipnika koji razuzdano troše novac i razmeću se kešom.

Pišete i o čuvenim lepoticama bivše Jugoslavije, Bebi Lončar i Mersihi Čolaković?

Što se tiče Bebe Lončar, pišem o nekim nepoznatim detaljima njene karijere u Italiji, stanu u Kran Montanii njenoj rimskoj adresi. Mersiha Čolaković je po odlasku iz Jugoslavije u Italiji gradila filmsku karijeru, u Grčkoj snimila erotski film „Operacija Orijent”. U knjizi pratim njen životni put od voditeljke sarajevskog TV Dnevnika, preko Italije do Majamija. Bila je slučajni svedok Versačeovog ubistva, sa svojim partnerom kupila tamo floridski apartman.

Da li ima nedodirljivih – ljudi o kojima se ne usuđujete da „čačkate“?

Već sam objavila takve podatke o nekim nedodirljivim pojedincima u Hrvatskoj, barem kad je reč o njihovoj medijskoj snazi. Primerice, jedina sam objavila informaciju o tajnim nekretninama hrvatskog medijskog magnata Ninoslava Pavića u Bostonu i Parizu i Ive Pukanića u Majamiju. Radila sam jednu TV emisiju u kojoj sam prikazala nekretnine i nekih hrvatskih političara u Americi.

Jeste li doživljavali pretnje?

Ne i sumnjam da će ih biti. Moje su informacije istinite, utemeljene na podacima iz javnih registara, a knjiga nije zlonamerna ni prema kome. Ako ste pratili reakcije Severine i Milana Popovića, mogli ste videti da nisu opovrgnuli nijednu moju informaciju.

Imate li neki rok do kada ćete čekati sve te reakcije i kada knjiga izlazi. Ko je izdavač?

Knjiga će izaći čim plasiram u medije zadnje poglavlje. Naravno da ću dobar deo najsočnijih informacija ostaviti kao iznenađenje čitaocima i samim akterima. Ime izdavača još ne mogu otkriti. Među akterima ima onih koji ne žele da svoje tajne dele s javnošću, a s obzirom na regionalnu moć mogli bi da pokušajuda spreče objavu nekih zanimljivih poglavlja.

Da li možete da našim čitaocima otkrijete neko saznanje koje još niste objavili?

Možda ih zanima zbog čega se na Floridi vodi spor protiv braće Karić, kakve su firme tamo otvorili i u kojoj su banci prijavili američku adresu. Jesu li nekretninu svoje fondacije u Vašingtonu kupili kreditom ili u kešu?

Čitaoce to verovatno zanima, ali hoćete li nam otkriti bar jedan odgovor?

 Što se tiče Karića, na Floridi traje sudski spor u kojem se kao strane pojavljuju jedan američki advokat srpskog porekla, vlasnik austrijskog Mobilkoma Martin Šlaf, braća Karići (Bogoljub, Dragomir, Sreten iZoran) i njihova kompanija Jefimija Ana internešenel. Poznato je da je Martin Šlaf optuživao Bogoljuba Karića da ga je prevario prilikom kupovine BK trejda. Spor na Floridi pokazuje da su se neke transakcije odvijale i preko američkih računa.J. Kavaja