Opštine nisu u sukobu interesa

Da li su opštine u sukobu interesa ako u ime građana prikupljaju dokumentaciju za legalizaciju, iste te papire kasnije ocenjuju i na osnovu njih izdaju građevinske dozvole za bespravne objekte? „Politikini” sagovornici odgovaraju –odrečno.

Problem uglavnom vide u kapacitetu administracije da brzo okonča legalizaciju, kako je to predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji.

Saša Paunović, predsednik Stalne konferencija gradova i opština, od koga je i potekao predlog da opštine u ime građana i za njihov račun prikupe dokumentaciju, kaže da će opštinske birokrate po službenoj dužnosti naručivati kopije planova u katastru, slati geometre na teren i naručivati tehničke izveštaje od projektanata.

– To podrazumeva naručivanje dokumentacije za najmanje sto kuća, a ne odlazak u katastar za svaku ponaosob, kao i raspisivanje javnih nabavki za usluge geometara i projektanata. Ne mislim da bi se time službenicima naročito povećao obim posla. Ali, garantujem da bi građani dobili jeftinije tehničke izveštaje i geodetske snimke. Plaćali bi ih na rate od četiri godine, tako da ne možemo govoriti o opterećenju opštinskih budžeta – objašnjava Paunović.

Rešavanje imovinskih odnosa jedina je stavka u ovom postupku gde lokalne samouprave neće posredovati. Bespravni graditelji će, kaže on, morati sami da se pojave u odeljenjima za imovinske odnose jer bi u suprotnom opština preuzela ulogu njihovog advokata i zakoračila u potencijalni sukob interesa.

On tvrdi da opštine u Srbiji imaju kapacitete da dnevno obrade bar deset zahteva za legalizaciju.

S druge strane, Siniša Nikolić, bivši direktor Direkcije za građevinsko zemljište, kaže da administracija, bar kada je o Beogradu reč, ne može taj posao da iznese.

– Ideja u suštini jeste dobra. Ali beogradski Sekretarijat za urbanizam, koji, inače, ulaže ogromne napore i vredno radi, nema kapacitet da prikuplja dokumentaciju za sve šupe, terase, kuće i ostale objekte na 17 gradskih opština, potom ih ocenjuje i najzad izdaje dozvole. Taj dodatni posao samo može da uspori ovaj proces – navodi Nikolić.

Ogromno vreme će se, kaže, izgubiti za raspisivanje javnih nabavki, jer je potrebno bar tri meseca (uključujući i vreme za žalbe) da se odaberu geometri i projektanti.

Da bi legalizacija bila zaista brza potrebno je pojednostaviti procedure i ubrzati postupak tako što bi se, smatra Nikolić, prilagali samo izveštaji sudskih veštaka o tehničkoj ispravnosti objekta i zaključci o rešenim vlasničkim odnosima.

I advokat Tanja Davidović, takođe, misli da je dokumentacija, koja podrazumeva geodetske snimke, vlasničke listove ne starije od šest meseci, preparcelaciju i ostalo – preobimna.

– Pozdravljam to što opštine hoće da pomognu građanima, mada im je to osnovna dužnost. Ali one nemaju dovoljno kadrova da iznesu legalizaciju na takav način. Ona, će uz svu dobru volju, trajati narednih deset godina – smatra Davidovićeva.

Za Bogoljuba Milosavljevića, profesora upravnog prava na Pravnom fakultetu, takođe nije sporno što će opštine umesto građana prikupljati dokumentaciju jer, kaže on, lokalna vlast treba da vlada u skladu sa interesima građana.

Sa stanovišta ravnopravnosti građana, naš sagovornik ukazuje da bi zakonodavac trebalo da propiše minimalne i maksimalne iznose cene kvadratnog metra za legalizaciju.

– Prirodno je da svaka opština odnosno grad sam odluči o ceni legalizacije zavisno od zona i drugih specifičnih uslova. Kada bi država to radila, lokalne zajednice bi joj prigovorile da to radi centralizovano, ne vodeći računa o njihovim specifičnostima. Ali ona mora da postavi neke okvire – navodi Milosavljević.

Na pitanje da li opštine trebalo da vraćaju novac građanima koji su prema važećem zakonu legalizovali kuće za mnogo više novca, on kaže da se svako ponaša u datom trenutku prema zakonima koji su na snazi i ne može se kasnije pozivati na propise koji su u međuvremenu usledili.

Ali po njemu nije neracionalno da se unese u zakon da građani plaćaju manji porez za iznos koji su preplatili pri legalizaciji.

M. Avakumović