Beskrajni početak

Posle osmogodišnje pauze „The Greenhornes” su se vratili na scenu. Nedavno je pod oznakom **** izašao njihov novi album. Prethodni, legendarni „Dual Mono”, izdat je 2002. godine.

U međuvremenu su basista i bubnjar Džek Lorens i Patrik Kiler radili kao najamnici u službi Džeka Vajta. Svirali su u njegovim alternativnim grupama „The Raconteurs” i „The Dead Weather”. Učestvovali su i u brojnim projektima koje je Vajt sprovodio u ovom periodu. Najvažnija je svirka na jednom od najboljih albuma snimljenih u 21. veku „Van Lear Rose” Lorete Lin.

Zlatno pravilo garažnog roka kaže: „Nikada ne skrivaj uzore”. „The Greenhornes” su se uvek pridržavali tog nauka. To je i u skladu s reputacijom jednog od najboljih bendova neogaražnog buma. Uticaj grupa koje su u okviru tzv. britanske invazije hrupile u postojbinu rokenrola na muziku ove ekipe iz Sinsinatija je očigledan. Pre svega sastava „The Yardbirds” i „The Kinks”. Rečenica sa sajta www.allmusic.com: „Ako se ikada bude snimao biografski film o Džefu Beku, samo jedan bend može da svira na saundtreku – „The Greenhornes” najbolje prikazuje stanje stvari u prvom delu karijere.

Višegodišnja pauza koju je okončao album **** dovela je do izvesnih promena u zvuku „The Greenhornesa”. Muzička matrica je obogaćena idejama preuzetim iz arsenala i drugih engleskih bendova ove orijentacije: „The Zombiesa”, „The Pretty Thingsa”, pa čak i „Pink Floyda” iz vremena dok je u njemu svirao Sid Baret, odnosno „Bitlsa” iz doba kad su snimili album „Revolver”.

Pesme su oduvek bile najjače oružje sastava „The Greenhornes”. Gitarista Krejg Foks je vrhunski autor. Rej Dejvis, Pit Tausend i Graham Guldmen su u njemu dobili pravog naslednika. Njegove numere „There Is An End” i „Shelter Of Your Arms” spadaju u najbolje rok pesme koje smo čuli poslednjih godina. Ova prva je obeležila film Džima Džarmuša „Slomljeno cveće”.

Pored vrhunskog muzičkog užitka, dvanaest pesama sa albuma **** pruža mogućnost ljubiteljima da zaigraju zanimljivu igru. Zabavno je, naime, otkrivati uzore na osnovu kojih su nastale priložene numere. Stazom koja povezuje napeve „Need Your Love” i „Underestimator” sa muzikom „The Yardbirdsa”, odnosno „The Kinksa” momci iz „The Greenhornesa” su već provodili svoje sledbenike. Novost predstavlja šetnja „dugim i krivudavim putem” koji od numere „Go Tell Henry” vodi do ranih pesama Sida Bareta. Ili od pesme „Better Off Without It” do „belog soula” Aleksa Čiltona iz doba dok je predvodio sastav „The Box Tops”.

Originalnost i inovativnost su precenjene kategorije. Naročito u rok muzici. Krugovi koji se zatvaraju u svakoj pojedinačnoj pesmi sa albuma **** kazuju da postoji početak a da kraja nema. Rečenica sa kojom se završava jedan veliki roman: „Tako plovimo dalje, kao čamci protiv matice, bez prestanka nošeni u prošlost” mogla bi da bude moto rokerskih aktivnosti grupe „The Greenhornes”.