Marti: Euleks da istraži trgovinu ljudskim organima

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Parlamentarna skupština Saveta Evrope u Strazburu usvojila je juče velikom većinom, sa 169 glasova, rezoluciju „Istraga o optužbama o nehumanom postupanju sa ljudima i ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu” uz osam glasova protiv i 14 uzdržanih. Rezolucija je usvojena uz izmenjen naziv i minimalne izmene u sadržaju, s kojima se saglasio izvestilac SE Dik Marti. Od 19 amandmana koje su predložili albanski delegati 18 je odbijeno.

Sadržaj rezolucije nije ublažen u odnosu na Martijev izveštaj, tako da su svi navodi o umešanosti kosovskog političkog vrha, uključujući premijera Hašima Tačija u kriminalne aktivnosti, usvojeni takoreći bez izmena. Tokom glasanja o amandmanima Marti se javljao za reč i osporavao ih, a u tome je imao podršku kolege Žana Šarla Gardeta o čijem će se izveštaju o zaštiti svedoka na Balkanu raspravljati sutra.

„Ne zaboravimo da su svedoci zločina ubijani, što je najgore delo protiv pravde”, rekao je pored ostalog Marti. On je odmah posle glasanja održao konferenciju za novinare i pozvao Euleks da istraži trgovinu organima i druge optužbe. On je naglasio da je političko rukovodstvo u Prištini pokušalo da politizuje njegov izveštaj.

„Svakako nisam optužio sve Albance. Reč je o određenim osobama. Oni koji sada pokušavaju da ovo predstave kao priču o statusu Kosova treba da znaju da su ovde tema ljudska prava. Od završetka akcije NATO-a u junu 1999. godine do uspostavljanja vlasti, teritoriju je kontrolisala OVK. Oni su imali vlast kada su se dogodili zločini koje sam pomenuo. Razgovarao sam sa ljudima na Kosovu koji to znaju, ali ne smeju da kažu”, kazao je Marti.

Upitan da prokomentariše reagovanje Bernara Kušnera, koji se nasmejao povodom pitanja o trgovini organima, a zatim vređao novinara koji je pitao, Marti je rekao: „Nemam ništa da kažem o gospodinu Kušneru. Šta da kažem o nekome ko se tome smeje. Ništa, zaista”.

Marti je naglasio da nije reč samo o trgovini organima, već da su zarobljenici takođe mučeni i ubijani. „Ne zaboravite da su ljudi ubijani. Mnogi ljudi se i dalje vode kao nestali. To nisu detalji”, rekao je Marti novinarima i pozvao ih da i oni daju doprinos u rasvetljavanju pomenutih događaja.

Jučerašnja debata je započela posle 10 časova, a završena je u podne. Dik Marti je odmah naglasio da njegov izveštaj nije politički i da je načinjen na bazi razgovora sa verodostojnim svedocima koji „nemaju ništa sa Srbijom i Rusijom”. On je zahvalio svojim saradnicima koju su pomogli u izradi izveštaja i ocenio da su reagovanja u SAD i EU pokazala da ono što su napisali „nije novela”.

Albanski delegati naglasili su da ne beže od istrage, a za Martijev izveštaj su rekli da je kontroverzan. „Zbog toga je izazvao tenzije na Kosovu i u Albaniji. Trebalo bi da izbalansiramo ovaj izveštaj, a Albanija će pružiti maksimalnu podršku u istrazi. Pozivam Martija da pruži dokaze misiji Euleks na Kosovu”, kazao je Iljir Rusmali i pozvao delegacije da glasaju za albanske amandmane. 

Devaja Mehmeti iz Makedonije ocenila je da je Martijev izveštaj napad na međunarodnu zajednicu i izrazila sumnju da je u tome bilo političkih interesa. U 19 amandmana koje su podneli albanski delegati (neke zajedno sa turskim i gruzijskim predstavnicima) zatražili su da iz teksta rezolucije budu izbrisani pojedini delovi, kao što su oni koji upućuju na lokaciju Fruše Kruje kao mesto na kojem su zarobljenicima takozvane OVK vađeni organi.

Budući da su svi amandmani pristigli sa albanske strane odbijeni, osim izmene naslova s kojom se saglasio Marti, rezolucija je dobila najširu podršku svih političkih grupacija. Usvajanjem Rezolucije PS SE istovremeno je uputila poziv Evropskoj uniji, Srbiji, Albaniji, vlastima na Kosovu i čitavoj međunarodnoj zajednici da sarađuju i podrže Euleks u istrazi protiv organizovanog kriminala i zaštiti svedoka. Tribunal u Hagu pozvan je da pruži sve dokaze i informacije Euleksu koji treba da nastavi istragu ne mareći za pozicije osumnjičenih.

V. Jokanović

-----------------------------------------

Mićunović: Marti je znao kakvu će buru izazvati njegov izveštaj

Dragoljub Mićunović, koji predvodi skupštinsku delegaciju Srbije u Strazburu, najpre je čestitao Martiju na ispoljenoj ličnoj hrabrosti prilikom rada na izveštaju. „Gospodin Marti je znao kakvu buru će izazvati njegov izveštaj. Ostaće međutim da lebdi pitanje – zašto se o ovome tako dugo ćutalo? Očigledna je politička dimenzija”, kazao je pored ostalog Mićunović i dodao da bez poštovanja ljudskih prava nema demokratije.

-----------------------------------------

Miloš Aligrudić (DSS): Prvi put o zločinima nad Srbima

Ova rezolucija je značajna za sve porodice nestalih lica na KiM i za sve žrtve nasilja počinjenog od strane onih koji su se za ideal tzv. nezavisnog Kosova borili brutalnim i neljudskim sredstvima protiv civilnog stanovništva, pre svega Srba i drugih nealbanaca. Značajna je i za Srbiju u celini, jer se prvi put na ovakvom nivou otvoreno govori o zločinima nad Srbima i o političkoj zaštiti koju su počinioci imali, samo zbog toga što su to bili ljudi na izvršenju zadatka stvaranja tzv. nezavisnog Kosova.

Za mene ova rezolucija pokazuje i to da je sama tzv. država Kosovo zasnovana ne samo na kršenju međunarodnog prava i bombardovanju i okupaciji Srbije, već i na teškim zločinima protiv običnih ljudi.

B. M.

Željko Ivanji (G 17 plus): Mesecima smo lobirali

Apsolutno sam zadovoljan. Ovo je i rezultat našeg rada koji traje već mesecima na pripremi ovog glasanja, odnosno lobiranju. Usvojeni amandmani ne menjaju suštinu rezolucije. Marti se saglasio sa amandmanom koji naslov izveštaja menja u „istragu“ zato što se naziv poklapa sa nazivima njegovih ranijih rezolucija o postojanju tajnih zatvora.

B. M.

-------------------------------------------------

Ružić SPS): Nije uspeo pokušaj relativizacije rezolucije

„Ono što je važno, mi nismo u našim govorima pokazali bilo kakvu tendenciju ka politizaciji ovog pitanja, niti smo mu davali bilo kakav etnički prefiks. Isključivo smo se bavili ljudskih pravima i potrebom da se donese jedna ovakva rezolucija, koja bi sa moralnim autoritetom i SE i same ove rezolucije trebalo da inicira jednu nezavisnu, kredibilnu istragu, procesuiranje i sankcionisanje počinitelja ovih veoma grubih zločina. Ovo je, takođe, dokaz da su i mnoge zemlje, čiji su parlamentarci ovde glasali za rezoluciju, na indirektan način prepoznale i svoj deo odgovornosti zato što su ćutale svih ovih godina o pitanju onoga što se dešavalo na teritoriji Kosova i Metohije”, kaže Ružić.

Povodom činjenice da je naziv rezolucije promenjen, na osnovu albanskog amandmana, Ružić kaže da ta promena „ni na koji način ne menja suštinu rezolucije”. „Pokušaj relativizacije samog teksta i odgovornosti onih koji su prepoznati kao odgovorni, prosto nije uspeo. Ne samo da nije prošlo 19 amandmana, pre svega albanske delegacije (bilo je tu i drugih parlamentaraca), nego su doveli do toga da je velika većina inicijatora tih amandmana glasala na kraju za rezoluciju, bez obzira na to što njihovi amandmani nisu prihvaćeni. Ovo je, možda, mali korak za neke, ali veliki korak za poštovanje ljudskih prava u regionu Balkana”, kaže Ružić.

 ------------------------------------------------

Liht: Očekujem ozbiljnu međunarodnu istragu

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht izrazila je očekivanje da će rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope povodom izveštaja Dika Martija, i pored toga što nije obavezujuća, rezultirati međunarodnom istragom o sprezi politike i organizovanog kriminala na Kosovu i trgovini organima otetih Srba.„Duboko verujem da će međunarodna zajednica razumeti da je vrlo važno da nađe neki način na koji će se obaviti jedna ozbiljna istraga. Ako ne bude istrage, to će, zaista, baciti vrlo zabrinjavajuću, ružnu senku na međunarodno pravo i na vladavinu prava. Zato verujem da će i članice Saveta Evrope i članice Evropske unije, pre svega, učiniti sve da do istrage dođe”, izjavila je Sonja Liht za agenciju Tanjug.

Prema njenim rečima, zbog pravnog vakuuma, odnosno činjenice da haški sud i Stalni međunarodni krivični sud nisu nadležni, a da Euleks ne može efikasno sprovoditi istrage u Albaniji, biće nužno pronaći neki inovativan način sprovođenja međunarodne istrage.

----------------------------------------------------

Sad je vreme za pravdu i zaštitu svedoka

Strazbur – Izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dik Marti poručio je juče iz Strazbura da je sada vreme za pravdu i zaštitu svedoka.

Marti je izjavio na konferenciji za novinare da se usvajanjem rezolucije na osnovu njegovog izveštaja „završava jedna etapa u ovom poslu” i da bi međunarodna zajednica „trebalo da izvuče pouku” iz podrške koju je rezolucija dobila tokom glasanja. „Ovaj posao mora da se nastavi i da dođemo do pravde. Sada se mora pokrenuti pravosudni sistem, ali to mora biti prava pravda, a ne alibi za pravdu. Mora se učiniti najteži posao, a to je zaštita svedoka”, rekao je Marti. „Sada je potrebno da međunarodna zajednica, koja je prisutna na ovom prostoru godinama, izvuče zaključke iz ovog današnjeg glasanja i njegove brojčane dimenzije”, dodao je Marti i ocenio da podrška koju je njegov izveštaj dobio „pokazuje da se u ovoj kući ne bavimo politikanstvom, ne branimo ono u čemu su naše vlade možda pogrešile, nego branimo ljudska prava”.

Marti je napomenuo da njegov izveštaj nije usmeren ni protiv Kosova, niti protiv Albanije, a posebno ne protiv naroda koji tamo živi. „Upravo je suprotno. Na poslednjoj strani izveštaja napisao sam da želim da budem portparol ljudi koji žive na ovim prostorima. Ja sam u mislima danas sa porodicama koje i dalje traže svoju decu. Sreo sam se sa njima u Beogradu i Prištini i način na koji su nam se obratili je nešto što se ne zaboravlja i nešto što nam je dalo veliku motivaciju da obavimo ovaj posao”, rekao je on.

Marti je izrazio spremnost za saradnju sa Euleksom, ali je rekao da su mu neophodne garancije da će ljudi koji su stavili svoju bezbednost na kocku, odlučivši da svedoče, biti zaštićeni. „Ne želim da imam te osobe na savesti. Znam da će oni bez veoma ozbiljne zaštite biti u opasnosti bilo gde u svetu. To su naši uslovi”, rekao je on.

Predsednik Komiteta PS SE za pravna pitanja i ljudska prava Kristos Purgurides rekao je da je veoma ponosan što u svom komitetu ima ljude poput Martija. „Njegov rad na rezoluciji koja je upravo usvojena učinio nas je veoma ponosnim. Napravio je odličan posao pod izuzetno teškim uslovima”, rekao je on.

Purgurides je podsetio na reakcije na prethodni Martijev izveštaj o postupanju prema osumnjičenima za terorizam koji je takođe izazvao kontroverze po objavljivanju. „Da vas podsetim da su i tada prvo govorili da su to besmislice, a da su posle priznali da je istina. Sada se nadam da će oni koji su o ovome ćutali godinama, izaći i reći da je Martijev izveštaj urađen na osnovu konkretnih navoda”, rekao je on.

Na konferenciji za novinare je učestvovao i Žan-Šarl Gardeto, koji je napravio izveštaj o zaštiti svedoka u slučajevima ratnih zločina na Balkanu koji je, takođe, istakao da njegov izveštaj nije samo o Kosovu i nije protiv Kosova.

Gardeto je rekao da je u zemljama bivše Jugoslavije nivo zaštite svedoka veoma raznolik i da zavisi od države do države. „Imate Hrvatsku koja je mnogo napredovala i uspostavila sistem koji funkcioniše sasvim dobro, a najgora je u BiH i na Kosovu iz različitih razloga”, rekao je on.

Gardeto je precizirao da je problem u BiH to što „država nije stabilizovana” i „postoji problem u vladavini prava koji se oseća na državnom nivou”, a na Kosovu „ne postoji nikakav zakon (o zaštiti svedoka), samo regulativa Unmika”.

Govoreći o Srbiji Gardeto je rekao da je ova zemlja napredovala u zaštiti svedoka i da ulaže velike napore da je još poboljša.

Poslanici će raspravljati o Gardetovom izveštaju sutra, kada će biti održano i glasanje.

Tanjug