Gen protiv raka

Najzad je dolijao neispravan gen, zagonetno nazvan WWP2, koji dopušta da se rak razgrana u ljudskom organizmu. Otkrili su ga britanski naučnici, uvereni da se ukazala zgodna prilika da opako oboljenje bude zaustavljeno u svojem smrtonosnom pohodu.

Ali na lek za sprečavanje pogubnog učinka čekaće se, otprilike, jednu deceniju i moraće da se deluje na brojne oblike ove bolesti (uključujući kancer dojke, mozga, debelog creva i kože).

S pomenutom „naslednom jedinicom” se svako rađa, ali se još do tančina ne zna kakva joj je svrha. Pretpostavlja se da napada i razara prirodne zaustavljače (inhibitori) koji uobičajeno osujećuju rasprostiranje tumora ili metastaziranje. Ukoliko bi se isključio, učinio bi se neškodljivim i izraslina bi se uklonila hirurškim zahvatom ili zračenjem.

Istraživači sa Univerziteta Ist Anglija u Noriču, predvođeni Endijem Čantrijem, zapazili su da se on javlja u velikim količinama kada tumori postanu zloćudni i počnu da se granaju na sve strane u ljudskom organizmu. Nalazi su, upravo, objavljeni u poznatom naučnom časopisu „Onkodžin” (24. januara). Šta su to britanski naučnici ustanovili?

Glavni vinovnik, gen WWP2, predstavlja svojevrsnog posrednika u ćelijama raka, jer izdaje tajnu poruku (šifra) za stvaranje istoimenog enzima (organsko jedinjenje koje izaziva ili ubrzava hemijske procese u živim organizmima). I on napada i raskida protein koji, inače, predupređuje da se ćelije raka rašire.

U laboratorijskim ispitivanjima uočeno je da se onemogućavanjem rečenog gena količina prirodnog proteina zaustavljača povećava i da ćelije raka ostaju uspavane. Drugim rečima, ukoliko se on ograniči, oboljenje se neće proširiti. Zadržaće se na istom mestu odakle će se ukloniti hirurškim zahvatom.

Istraživači sa Univerziteta Ist Anglija započeli su ispitivanje molekula čije ime drže u tajnosti, za koji se veruje da će uspešno obaviti posao i poslužiti kao osnova za buduće medikamente širokog opsega delovanja. Već su najavljena dodatna proučavanja koja bi trebalo da se potvrde, najpre, na oglednim životinjicama da bi se, potom, odobrile kliničke provere. A šta je s lečenjem obolelih ljudi?

Biolog Endi Čantri upozorava da na prve slučajeve primene valja sačekati od pet do deset godina.

Sve je otpočelo, inače, izučavanjem grupe prirodnih ometača ćelija raka, međućelijskih proteina neobičnog imena (SMAD’s). Protekle decenije naučnici su širom sveta razotkrili pojedine gene umešane u naglo bujanje i širenje raka, sada je na taj spisak dopisana još jedna „nasledna jedinica”.

Iako je novim nalazom načinjen krupan korak u razumevanju veoma složenog i neuhvatljivog oboljenja, čime je nagovešten budući lek protiv raka, sve se još odigrava iza laboratorijskih zidova. A do tada nije loše da svakoga dana ispijete šolju zelenog čaja, da izbegavate gazirane napitke iz konzerve i da se zdravo hranite.

Ne škodi, a može da koristi.

Stanko Stojiljković

-------------------------------------------

Drvo života

Ljudski genom (niska svih gena) sastoji se od tri milijarde nukleotida (jedinica), od kojih je, u obliku dvostruke upredene niti oko zamišljene ose, upletena DNK (dezoksiribonukleinska kiselina). U dva molekulska lanca smenjuju se „slova života”, četiri hemijske baze, predstavljene prvim pismenima svojeg imena – A (adenin), S (citozin), G (guanin) i T (timin) – čiji redosled (sekvenca) određuje genetski kod svake ćelije.

Naš organizam sastavljen je, ako možemo tako da kažemo, od oko stotinu hiljada milijardi ili 1014 ćelija (otprilike oko hiljadu puta više nego što ima zvezda u Mlečnom putu), u središtu svake je jedro, u svakom jedru su 23 para hromozoma (s naslednim crtama oba roditelja), a u svakom hromozomu – molekuli DNK.

Različiti razmeštaj ovih „slova života” odgovoran je za raznovrsje u svim živim oblicima materije.

A gen? To je svaki „deo hromozomskog materijala koji potencijalno traje dovoljno generacija da posluži kao jedinica prirodne selekcije”. Ili: „gen je umnoživač koji ima visoku vernost prilikom udvajanja” (Ričard Dokins).