Bi-Bi-Si napušta Balkan

Svetski servis Bi-Bi-Sija, deo britanskog javnog servisa koji finansira vlada, saopštio je da zatvara pet jezičkih redakcija, među kojima su i tri na Balkanu – srpsku, albansku i makedonsku. Osim toga značajno će biti smanjen program u Rusiji i Kini. Žestoki rezovi ostaviće bez posla 650 ljudi, čak četvrtinu zaposlenih, što je izazvalo snažno negodovanje sindikata, dok pojedini kritičari smatraju da se britanski javni servis povlači iz strateški važnih delova sveta u nezgodnom trenutku.

Mere su odgovor na smanjenje budžeta i potrebu da se ostvari ušteda od 16 odsto, najavljena rebalansom budžeta prošlog oktobra, navodi se u saopštenju Bi-Bi-Sija. Pored pomenute tri, gase se i portugalska redakcija za Afriku i servis na engleskom za karipsko područje, čime je ovaj internacionalni multimedijalni emiter smanjio broj redakcija na stranim jezicima sa 32 na 27.

„To je, jednostavno, surova ekonomska logika, ali dosad nije zabeleženo u ovakvim javnih servisima. Na kraju krajeva, Bi-Bi-Sije uzor svim javnim servisima,“ kaže Slobodan Stupar, dugogodišnji dopisnik Bi-Bi-Sija iz Beograda. On i još četvoro kolega uz 15 zaposlenih u Londonu čine srpski servis Bi-Bi-Sija, juče su zvanično obavšteni da su ostali bez posla.

Program na srpskom prenosilo je tridesetak radio stanica iz Srbije, Crne Gore i sa Kosova. Višedecenijski „prozor u svet“ otvoren je još pre Drugog svetskog rata emitovanje programa za Jugoslaviju. Preko Radio Londona se Borislav Pekić dva puta nedeljno obraćao slušaocima u Jugoslaviji i od toga su nastala „Pisma iz tuđine“.

Raspadom Jugoslavije početkom devedesetih došlo je do osnivanja hrvatske i srpske redakcije. Servis na hrvatskom je zatvoren 2005, što znači da se novim potezom britanski javni servis potpuno povlači sa Balkana.

„To je dosta zanimljiva činjenica i iz nje se mogu izvlačiti raznorazni zaključci. Ovaj prostor je nekada bio prioritet britanske politike, ali očigledno je da se on sada premešta prema Bliskom Istoku, Aziji i nekim drugim regionima,“ kaže Stupar.

Da li je ova odluka ujedno posledica procene da su mediji kod nas sada slobodniji i da ne postoji potreba za Bi-Bi-Sijevim servisom?

„Mediji ovde jesu slobodniji i to niko ne može da spori, ali ja mislim da je i dalje postojala potreba da Bi-Bi-Si ovde postoji i izveštava za ovaj prostor, jer je način na koji je to radio dosta različit od ovdašnjih medija. Mi ne pratimo samo događaj, nego podsećamo na uzrok i ukazujemo na moguće posledice i šta se iza toga krije,“ kaže Stupar.

Iz Bi-Bi-Sija poručuju da odluka da se zatvore određene redakcije ni u kom slučaju nije odraz njihovog pojedinačnog uspeha.

„Bilo je neophodno ostvariti uštede imajući u vidu smanjenje budžeta kao i obavezu da napore usmerimo ka jezicima za kojima su potrebe najveće i na kojima je naš uticaj najveći,“ rekao je direktor Bi-Bi-Si Global njuza Piter Horoks.

Velikim restrukturisanjem uštedeće se 46 miliona funti do aprila 2014, kada će Svetski servis početi da se finansira od TV pretplate, od koje do sada nije zavisio.

Promene obuhvataju i kraj radijskog programa na sedam jezika i preusmeravanje usluga na internet i nove medijske sadržaje. Neće više biti radijskog programa na azerbejdžanskom, mandarinskom kineskom, ruskom (neke emisije ostaju onlajn), španskom za Kubu, turskom, vijetnamskom i ukrajinskom.

Kritičari strahuju da će ovi rezovi smanjiti uticaj Velike Britanije u svetu.

„Velika količina meke moći dolazi iz Svetskog servisa i ta činjenica se ovim divljačkim rezovima prosto zanemaruje,“ komentariše za „Fajnenšel tajms“ Stiven Barnet, profesor komunikacije na univerzitetu u Vestminsteru. On dodaje da ukidanje servisa u tako važnim regionima nije samo na štetu tamošnjih slušalaca nego je i suprotno interesima Britanije.

Servisi na zapadnom Balkanu se ukidaju u osetljivo vreme, posebno u Bosni i Hercegovini, piše ovaj ugledni londonski dnevni list. U britanskoj vladi međutim smatraju da su kresanja apsolutno pravčina i da Bi-Bi-Si kao institucija koja se finansira iz javnih sredstava mora da učestvuje u smanjenju deficita.

Svetski servis preko različitih platformi nedeljno dopire do 180 miliona ljudi širom sveta, uključujući kratke talase, AM, FM, digitalne satelitske i kablovske kanale. Najnovijim rezovima taj broj će biti smanjen za 30 miliona.

J. Kavaja