Moda se kupuje, ličnost je stil

Da li čitate deklaracije na proizvodima?

Kada je hrana u pitanju zaista čitam deklaraciju.Ne samo zbog rokova trajanja.

Uznemirava me pismo koje Internetom kruži u Srbiji o nezakonitoj pojavi proizvoda sa naznakom piramide „kodeks alimentarijus” na našem tržištu. Volela bih kada bi novinari dokazali da je to netačna tvrdnja.

Naime, prema tom pismu „kodeks alimentarijus” sadrži obavezujuće odredbe o korišćenju veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani, što će imati nesagledive posledice po zdravlje sadašnjih i budućih generacija. Sve vrste prehrambenih namirnica se po odredbama „kodeksa alimentarijusa” moraju zračiti da bi duže trajale, a ne postoje bezbedne doze zračenja za ljudsko zdravlje. U poljoprivrednoj proizvodnji „kodeks alimentarijus” obavezuje upotrebu jedino genetski modifikovanog semena, a od 12 zabranjenih herbicida kao najopasnijih hemijskih sredstava za zaštitu poljoprivrednih proizvoda, on na listu dozvoljenih jedinjenja vraća, navodno, sedam, kao što su diditi, lindan, malation i druge otrove. Zvanične preporuke „kodeks alimentarijusa” smanjile su minimalne količine hranljivih materija u ljudskoj ishrani, tako da će se u zemljama koje ga prihvate, vitamini, lekovite trave (čajevi), korisni minerali biti zabranjeni u slobodnoj prodaji. Ono što je, međutim, važno, odredbe „kodeksa alimentarijusa” u suprotnosti sa Roterdamskom i Kopenhaškom konvencijom, čija je Srbija potpisnica i koje imaju veću snagu od bilo kog zakona. Dakle, bilo kakvo menjanje ili ,,usklađivanje” zakona da bi se „kodeks alimentarijus” počeo primenjivati u Srbiji je neprihvatljivo dok je Srbija potpisnik navedenih konvencija. To je ohrabrujuća vest.

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je…

Ona usluga učinjena sa osmehom! Naravno, po mogućnosti, ne lažnim osmehom!

Uvozna ili domaća roba?

Ta dilema je pomalo lažna! Domaćih proizvoda gotovo da nema. Jedino ostaje pijaca, kada je u pitanju prehrana. Dakle tu se još mogu naći domaći proizvodi.

Da li kupujete na sniženjima?

Da, ali u inostranstvu. I to retko, kada mi se otvori neko pre podne. Na primer u Parizu. Obožavam buvljake. Tu nije reč o kupovini , reč je o uživanju. Za klasičan šoping, skoro da nemam vremena. Tačnije, prezirem i tu reč i taj postupak. Šoping je postao sinonim za histeričnog konzumenta. Po pravilu je to „ moderna” žena opsednuta robnim markama ali i kvantitetom kupovine. To je kao neka psihoterapija. Reč je o bolesti konzumerizma. Ona nam je definitivno nametnuta sa Zapada. Prouzrokuje višak svačega, a manjak vrednosti. Pre svega manjak ličnog samopoštovanja. Misli se, što si više brendova nalepio na sebe da si vredniji i da će te više poštovati, pa i voleti. Zato lepoticama savetujem da ne zavise od brendirane garderobe, već da same budu brend! Jedini brend koji poštujem je ličnost! Onda nema problema sa modom. Moda se kupuje, a lični stil se stvara, kreira. Ličnost – to je stil!

Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?

Naravno. Cene su do te mere relativizovane svuda pa i kod nas, pre svega kineskom jeftinom ponudom.

Koliko na izbor proizvoda utiče dizajn i reklama?

To je , rekla bih, najvažnije. Previše je proizvoda, pa nam reklama zaista ukazuje na neke. Pitanje je da li su ti proizvodi baš takvi, kakvim ih prestavljaju.

Da li češće koristite kartice ili gotov novac?

Kartice me opuštaju. Izbegavam gotov novac u novčaniku.

Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?

Hipermarket kad imam više vremena. Lokalne prodavnice „osvajam” u brzini.

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Sigurno.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?

Jednom mesečno.

Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom?

Sastav, to je pitanje kvaliteta. Naravno unutar toga najvažnija je reč prirodno! Dakle prirodni sastav jeste kvalitet. Mislim naravno, pre svega na namirnice i garderobu.

Dobre cipele su…

Udobne. To je prvi uslov . Drugi uslov je naravno, dizajn.

Šta se obično može naći u vašem frižideru?

Sveže povrće, sveže voće, kiselo mleko....

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Upravo se osećam oštećenom, jer mi se pokvarila nova mašina za pranje veša. Istina, jeftina je bila. To kvarenje je dakle, danak jeftinoći.

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?

Da, nedavno je usvojen. Koliko se sećam, reč je o zakonu harmonizovanom sa Evropom.

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?

Iskreno rečeno, to mi nije dovoljno jasno. U asocijacije i organizacije potrošača iskreno ne verujem. To su neke nebulozne i nejavne forme uticaja iza kojih može svašta da se skriva. Da takvi predstavnici građana postoje i imaju uticaja, problem i tema na primer kodeks alimentarijusa, ne bi se skidala sa televizija, i iz novinskih tekstova, dok se potpuno ne istraži.