Cela flota pod vodom

NIŠ – Pre nekoliko dana završena je prva faza snimanja dna Dunava, nedaleko od Hidroelektrane "Đerdap 2", gde je krajem Drugog svetskog rata potopljena rečna ratna flota Nemačke. Posao snimanja brodova pod vodom dobili su ronioci iz Niša, koje je predvodio Bojan Stanković, najmlađi ronilac, ali koji ima sertifikat za humanitarno deminiranje, a u ekipi su bili i Aleksandar Pavlović, Slavko Šepović, Srđan Radosavljević, Slavko Cekić, Marko Radovanović i Georgi Pavlov. Niška ekipa ronilaca iz Ronilačkog kluba "Gusar" jedna je od najpoznatijih i najuspešnijih u ovom delu Evrope. Već u drugoj fazi na osnovu dobijenih podataka jedna firma iz Italije počeće vađenje plovila koja su već 62 godine na dnu Dunava.

Punih mesec dana ronioci iz Niša svakodnevno su po nekoliko sati provodili na dubini od 12 do 18 metara ispod Hidroelektrane. Na dnu Dunava nalazi se 177 od ukupno 240 brodova iz rečne ratne flote Nemačke, koja je potapana od 3. do 7. septembra 1944. godine, pred očekivanim naletom Crvene armije.

– Nas sedmorica ronilaca i jedan Italijan, koji je kao predstavnik svoje firme bio zadužen za kontrolu našeg rada, pod vodom Dunava i na njegovom dnu zatekli smo neverovatan prizor: veliki ratni brodovi po šemi koju su Nemci napravili pre potapanja, poređani cik-cak, nalaze se na samom dnu u nizu na dužini od nekoliko kilometara. Na njih su odozgo spuštani manji, tako da su uredno naređani jedni na druge u dva reda kao u nekom magacinu. Naš zadatak bio je da snimimo stanje brodova spolja i da utvrdimo da li na njima ima naoružanja. Naravno, osnovi posao je bio da se utvrdi stanje brodova, da li su i koliko čvrsti da bi se u drugoj fazi prišlo njihovom vađenju – ispričao nam je juče Aleksandar Pavlović, jedan od najsupešnijih srpskih ronilaca.

Vodostaj Dunava bio je ogroman, čak četiri i po metra viši nego obično, ali to nije smetalo roniocima iz Niša da obave delikatan i komplikovan posao.

– Najveći problem imali smo zbog slabe vidljivosti i velike brzine vode. dok smo ronili brzina vode bila je povremeno i četiri metra u sekundi. Ipak, uspeli smo da snimimo sve potopljene brodove koji se nalaze na plovnom putu u tom delu Dunava – rekao nam je Slavko Šepović.

Posao snimanja i kasnije vađenja potopljenih brodova kroz Đerdapsku klisuru finansira Evropska unija koja nastoji, saznali smo, da očisti dno najveće evropske reke i omogući nesmetanu plovidbu celim tokom Dunava. Predstoji još nekoliko akcija snimanja podvodne situacije i dna reke, posle čega će biti odlučeno kada će se i na koji način pristupiti vađenju plovila. Niški ronioci su već ranijih godina radili slične poslove tako da se očekuje da opet budu angažovani. Uklanjanje peščanih nanosa, podvezivanje brodova, postavljanje vodobrana (ograde) talpama oko njih, postavljanje barži sa kojih bi se podizali brodovi na površinu i drugi komplikovani poslovi tek predstoje. Do sada završenim poslom koji su obavili ronioci iz Niša, te ultrazvučno i magnetno snimanje koje su uradili Italijani i jedna beogradska firma stvoreni su uslovi za vađenje brodova iz vode i sa dna Dunava i čišćenja reke.