Profesori ne odustaju, ali ni vlada

„Časovi nisu održani ili su skraćeni zbog štrajka”, pisaće danas u dnevnicima oko 1.500 osmoletki i srednjih škola – ako profesori budu sledili uputstvo za organizovanje štrajka koje su im prosledili zagovornici bojkotovanja nastave u školama. Oni uveravaju da štrajk počinje zato što zahteve reprezentativnih sindikata u obrazovanju vlast smatra nerealnim, zato što su pregovori počeli sa debelim zakašnjenjem, a o povećanju plata – okosnici bunta prosvetara,    ispostavilo se, nadležni nisu planirali da raspravljaju do aprila.

„Nerealne” zahteve usaglasila su tri sindikata: Unija sindikata prosvetnih radnika, Granski sindikat „Nezavisnost” i Sindikat radnika u prosveti. Uslov za obustavu najavljenog protesta za njih je 20 milijardi dinara više u prosvetnom budžetu. Smatraju da bi se tako do kraja godine plate prosvetara uvećale za 24,5 odsto, bile bi isplaćene jubilarne nagrade za prethodne dve godine, kao i otpremnine radnicima koji su otišli iz prosvete.

Tih milijardi nema, objašnjeno je prosvetarima na sastanku u vladi čiji su predstavnici izbegli da razgovaraju o ciframa. Za toliko para država bi mogla da podigne četiri Žeželjeva mosta, jer izgradnja drumsko-železničke ćuprije u Novom Sadu, staje 45.300.000 evra. Po jučerašnjem kursu to je 4.718.321.160 dinara. Nešto manje novca od potrebnog za impozantno premošćavanje Dunava, dodatnih četiri milijarde i 314 miliona dinara za obrazovanje bilo bi dovoljno za ispunjenje zahteva reprezentativnog Sindikata obrazovanja Srbije. Čelnici tog sindikata smatraju da bi u novembru plate prosvetara trebalo da budu povećane za 18,15 odsto i zalažu se da jubilarne nagrade i otpremnine budu isplaćene.

Ispunjenje svih zahteva prosvetnih sindikata „izazvalo bi haos u ekonomiji zemlje koji bi imao nesagledive posledice”, stav je vlade koja je saglasna sa isplatom nagrada i otpremnina, ali o tome nikakav dokument još nije potpisan.

Povećanje plata je uslov za nastavak pregovora i obustavu štrajka, tvrdi Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata. Kako je procenjeno da je za bolju situaciju u obrazovnom sistemu potrebno uvećanje izdvajanja za prosvetu od 20 milijardi dinara objasnio je Miodrag Skrobonja, stručni saradnik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, inače profesor fizike i osnivač ovog sindikata.

– U trenutku „zamrzavanja” plata 2008. godine za obrazovanje imali smo 3,8 odsto od bruto društvenog proizvoda, sada je 3,4. Želimo samo da se vrati na staro, a za to je potrebno dodatnih 20 milijardi dinara. Računica je logična, opravdana i razumljiva, jer najmanji deo kolača koji su nam ovoga puta dali ne pokriva ni 50 odsto prošlogodišnje inflacije – kaže Skrobonja, ističući da je prosečna zarada prosvetnih radnika najniža među korisnicima budžeta.

Nemaju svi zaposleni u prosveti istu platu, jer to zavisi od stepena obrazovanja, radnog mesta, godina staža.

– Po kolektivnom ugovoru koji je još na snazi odnos plata u prosveti daleko je nepovoljniji nego u drugim delatnostima. Najniže su plate čistačica u školama, a odnos plata spremačice i profesora je narušen i spušten na jedan prema 2,3. Tražimo da se i to vrati na stanje koje piše u uredbi o koeficijentima, to jest na odnos jedan prema 2,8.  Predložili smo povećanje koeficijenata u dva navrata da bi država prošla što jeftinije – obrazlaže Skrobonja.

Tetkice u ovom trenutku primaju zagarantovanu platu koja zavisi od broja radnih dana u mesecu – najčešće su to 22 radna dana, odnosno 176 sati – za što dobijaju 16.720 dinara, kaže stručni saradnik Unije sindikata. Tvrdi da profesorske plate u proseku ne premašuju 38.000 dinara, a ako bi se ispunili zahtevi prosvetara u štrajku, profesori bi zarađivali oko 44.000 dinara mesečno.

– Direktori imaju 20 odsto veće plate od kategorije u kojoj se po obrazovanju i stažu nalaze. Ako je direktor nastavnik sa pet godina staža ima oko 40.000 dinara platu, plus 20 odsto to je 48.000 dinara. Najstariji direktori, oni koji su pred penzijom, znači i najplaćeniji, imaju platu do 51.000 dinara. S povećanjem koje tražimo primali bi oko 60.000 dinara – pojašnjava Skrobonja.

Predstavnici vlade poručili su da bi izdvajanje traženih milijardi za obrazovanje dovelo do enormnog povećanja javne potrošnje, makroekonomske nestabilnosti i rasta inflacije. Upozorili su da izlaženje u susret interesima zaposlenih u prosveti ne bi trebalo da ide na štetu zaposlenih u drugim sektorima, ali to nije obeshrabrilo prosvetare voljne da se za ispunjenje zahteva izbore potpunom obustavom nastave ili njenim skraćenjem. Tri ujedinjena sindikata očekuju da će od oko 1.800 škola u Srbiji sledeće nedelje u štrajku biti do 1.700.

Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, u saopštenju na sajtu ovog sindikata, obznanio je da sumnja da će se u protest škole masovno uključiti. On pita odakle 1.500 škola među članicama ujedinjenih sindikata kada, prema njegovim podacima, u Srbiji od 1.830 osnovnih i srednjih škola 30 odsto nije ni u jednom sindikatu, a od 103.000 zaposlenih, bar 35.000 nisu članovi sindikata.

Milenija Simić-Miladinović