Izvinjenje predsedniku Ugu Čavesu

"Njujork tajms", jedan od najuglednijih američkih listova, objavio je u broju od 9. oktobra izvinjenje i ispravku greške napravljene još 21. septembra. Vest da je venecuelanski predsednik Čaves govoreći na konferenciji za novinare u Ujedinjenim nacijama, prilikom zasedanja Generalne skupštine UN, pogrešno proglasio američkog levičarskog intelektualca, lingvistu i pisca mnogih kritičkih knjiga o američkoj politici Noama Čomskog mrtvim, obišla je u međuvremenu ceo svet.
U duhu profesionalnih novina, sutradan po objavljivanju vesti o Čavesovoj grešci, "Njujork tajms" poziva telefonom Noama Čomskog koji je u međuvremenu primio, kako je tom prilikom rekao, deset hiljada pisama preko elektronske pošte gde se čitaoci i prijatelji raspituju za njegovo zdravlje. Zadovoljan što je njegova knjiga tako uspešno promovisana sa govornice UN, Čomski ne pravi pitanje oko "Čavesovog previda" već izjavljuje kako prati reforme u Venecueli i kako ih smatra zanimljivim.

Kako se desila ova pogrešna interpretacija venecuelanskog predsednika, i da li je ispravka zakasnela, najbolje se vidi iz teksta urednika "Njujork tajmsa" koji u prevodu prenosimo u celini:

"U tekstu od 21. septembra o kritici predsednika Buša u Ujedinjenim nacijama od strane venecuelanskog predsednika Uga Čavesa i iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada napisano je da je gospodin Čaves hvalio jednu knjigu Noama Čomskog, lingviste i društvenog analitičara. Takođe je izvešteno da je gospodin Čaves kasnije na konferenciji za novinare rekao kako mu je žao što nije sreo gospodina Čomskog pre nego što je on umro. U tekstu se primećuje da je, u stvari, gospodin Čomski živ. Potvrda da je gospodin Čaves napravio ovu grešku ponovljena je u u intervjuu ’Tajmsa’ sa gospodinom Čomskim sledećeg dana. U stvari, gospodin Čaves je rekao: ’Ja sam pomni čitalac Noama Čomskog, kao i američkog profesora koji je umro pre izvesnog vremena’. Posle dve rečenice gospodin Čaves je imenovao Džona Keneta Galbrajta, harvardskog ekonomistu koji je umro u aprilu, nazivajući i njega i gospodina Čomskog velikim intelektualcima.

Gospodin Čaves je govorio na španskom na konferenciji za štampu, ali simultani prevod na engleski jezik izostavio je pominjanje gospodina Galbrajta i učinio da zazvuči da je čovek koji je umro  gospodin Čomski. Čitaoci su preko elektronske pošte skrenuli pažnju ’Tajmsu’ neposredno pošto je prvi tekst objavljen. Izveštači su preslušali trake sa konferencije za štampu na engleskom i španskom, ali nedovoljno pažljivo da bi utvrdili ovo neslaganje, sve dok se venecuelanska vlada nije javno požalila u sredu. Trebalo je da urednici i izveštači budu i ranije pažljiviji u proveravanju tačnosti simultanog prevoda."

Novinarka "Politike" bila je u prilici da se progura na istu konferenciju za novinare u malenoj prostoriji UN, pa i da izveštava sa nje. I prošle godine na istom mestu venecuelanski predsednik uspeo je da razbije monotoniju beskrajnih sednica. Vredelo je izboriti se za mesto, proći kroz špalir glasnih "zvaničnih medija Venecuele", istrpeti guranje kamermana, njuškanje pasa, kako bi se proverila bezbednost sobe… Iako je konferenciju pratila na španskom jeziku bez slušalica i simultanog prevoda, potkrala joj se ista greška za koju se i ovom prilikom izvinjava. Opravdanje ne nalazi ni u činjenici da predsednik Venecuele izuzetno brzo govori, dešava se da ne završi rečenicu a već otpočinje novu, pravi  digresije, svakog novinara koji postavi pitanje, dodatno nazivajući ga druželjubivo "kompanjero", ispita o poreklu imena i prezimena, o njegovom gradu… To sve od Čavesovih konferencija čini događaj koji se ne sme propustiti. Uključivanje reporterskog magnetofona u takvim prilikama činilo se uzaludnim, jer svaka Čavesova rečenica izaziva buru smeha, pljeskanje, dobacivanje, pa je teško razabrati njegove reči i kada se preslušava traka.

Tako se i desilo da "Njujork tajms" ne uvidi svoju grešku i pogrešno ostavi čitaoce u uverenju kako venecuelanski predsednik ne zna da je autor knjige koju tako svesrdno preporučuje živ. Dvadeset dana je suviše dug period za ispravku greške i štete koja je naneta šefu države. To "Njujork tajms", koji kao zlatno pravilo neguje obavezu na blagovremenu ispravku, u izvinjenju i konstatuje. "Politika" je stekla isti utisak prisustvujući konferenciji za novinare i ne povodeći se isključivo za proverenim izvorima "Njujork tajmsa". Nije dovoljno, ali je neophodno ispraviti grešku, čak i kada je ona razumljiva zbog sticaja okolnosti.