Nešto bez čega se ne može

Učešće investicija u bruto domaćem proizvodu povećati na 25 odsto u 2015, a 28 odsto do kraja decenije. Udeo izvoza povećati sa 27,6 odsto u 2009, na 65 odsto svega što se proizvede, uz prosečan godišnji rast BDP od 5,8 odsto, kako bi njegova vrednost 2020. dostigla 52,7 milijardi evra, ili blizu 8.000 evra po stanovniku, što je gotovo dvostruko više nego danas. Otvoriti 430.000 novih radnih mesta, uz prosečan godišnji rast industrijske proizvodnje od 6,9 odsto.

Ovo su samo neki od ciljeva „Postkriznog modela ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011–2020”. Autori ove studije ponuđene vladi priznaju da su navedeni ciljevi ambiciozni, ali tvrde da se mogu ostvariti ako se ispune određeni uslovi.

Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije, tvrdi da bezNacionalne razvojnebanke do 2020. ne mogu dase ostvare razvojni ciljevi zapisaniu ,,Postkriznom modelu”. Zato je treba osnovati, uz paralelno delovanje regionalnih razvojnih banaka, kao što je Razvojna banka Vojvodine.

Naša sagovornica podseća na zaključak učesnika okruglog stola PKS iz maja prošle godine ,,Razvojna banka – mogućnosti i perspektive.

– Predstavnici privrede i banaka, državnih organa i institucija, kao i predstavnici stručne i naučne javnosti su tada bili jedinstveni u oceni da iskustva Hrvatske, koja ima Banku za obnovu i razvoj, kao i drugih zemalja, ukazuju na opravdanost i potrebu osnivanja razvojne banke – kaže Džagić. – Ona postoji u 40 zemalja, dok se kreditiranjem razvojnih projekata bavi oko 20 regionalnih i međunarodnih institucija i 10 fondova. Razvojna banka bi obezbedila profesionalnije i efikasnije upravljanje državnim sredstvima od postojećeg modela finansiranja koji se realizuje preko više institucija, agencija, fondova i ministarstava.

Džagić podseća da je PKS još krajem 2009. predložila da se izradi nova strategija održivog razvoja, nazvana ,,5 I”. Njeni ,,stubovi” su razvoj infrastrukture, fizičke i institucionalne, investicije, inovacije, informaciono komunikacione tehnologije i industrijalizacija.

– Održivog razvoja Srbije i projektovnog rasta, po ma kom modelu, ne može biti bez jasnih mehanizama finansijske podrške i upravljanja – smatra Džagić. – Efikasno upravljanje i finansiranje su dva ključna preduslova da se najbolje iskoriste oskudna sredstva kojima raspolažemo. Uostalom, i način funkcionisanja EU nam daje za pravo, jer se i tamo prvo definišu ključne politike, utvrde razvojni prioriteti, zatim ciljevi, indikatori kojima se sve to meri, a onda i mehanizmi podrške ostvarivanju tih ciljeva kroz različite programe koji uključuju finansijsku podršku. Primera ima dosta – IPA, 7OP, u prošlosti FAR, ISPA, SAPARD... Potpuno je logično da, ako je naš strateški cilj članstvo u EU, počnemo da primenjujemo modele koje primenjuje i zajednica čiji član želimo da postanemo.

Potpredsednica PKS smatra da bi razvojna banka trebalo da finansira infrastrukturne i drugerazvojne i kapitalne projekte, za šta ne postoji interes privatnih kreditora. Reč je o dugoročnim projektima, koji nisu dovoljno profitabilni i koji imaju veći rizik od onog koji su komercijalne banke spremne da preuzimaju.

– Banka treba da bude u državnom vlasništvu, a njen početni kapital ne bi trebalo da bude manji od milijardu evra– kaže Džagić. – On može da se obezbediti iz državnog budžeta. U njemu bi bila već postojeća budžetska sredstva za finansiranje infrastrukturnih projekata, ali i novac od prodaje Telekoma, kao i sredstva postojećih fondova i agencija, međunarodnih finansijskih institucija, pa i ona od likvidacije banaka.

Stav je PKS da osnivanje i poslovanje NRBmora da se uredi posebnim zakonom, koji bi obezbedio nezavisnost njene uprave, posebno kreditnog odlučivanja od političkih uticaja, kao i posebnu metodologiju ocene projekata, a sve u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Kao model mogu poslužiti EBRD, EIB,KfW...

Na pitanje, da li bi razvojna banka kreditirala i izvoznike ili bi Srbija trebalo da ima posebnu izvoznu banku, naša sagovornica odgovara da su moguća oba rešenja. Kao primer navodi Hrvatsku razvojnu banku koja kreditira izvoz, ali i daje garancije za velike izvozne poslove.

Aleksandar Mikavica

-----------------------------------------------------------

Previše ćutanja

Ima li političke volje da se osnuje NRB, kome postojanje takve finansijske institucije nije u interesu i da li ima otpora toj ideji?

– Ima previše političkog ćutanja već više od 10 godina– odgovara VidosavaDžagić. – Ohrabruje da je ,,Postkrizni model razvoja” prvi razvojni dokument koji je pomenuo Nacionalnu razvojnu banku i dao opis njenog rada. Do sada niko javno nije osporavao potrebu njenog osnivanja, ali nije bilo ni iskrenog zalaganja za tu ideju. Način postojećeg finansiranja više odgovara političkim elitama, posebno u predizbornim kampanjama,jer nema analize efikasnosti i efektivnosti utrošenog novca.