Nerazvijena ideja

Ideja o osnivanju razvojne banke u našoj zemlji nije nova,niti se to pitanje prvi put pokreće. Iako je pri pokretanju ekonomskih i društvenih reformi u društvu, gotovo uvek pokretano i pitanje osnivanja takvebanke, koja će biti osposobljena za finansiranje razvojnih projekata i programa,koji su od nacionalnog i strateškog značaja za razvoj zemlje, ona je još u sferi maglovitih sagledavanja bliske budućnosti.

Zašto je ovo pitanje, po mnogima, dosta važno sa ekonomskog stanovišta?

Učešće stranog kapitala u našem bankarskom sektoru iznosi oko 90 odsto. Ta činjenica ukazujena to da država ostaje bez mogućnosti da bitnije utiče na poslovnu politiku banaka, posebno kada su u pitanju nacionalni interesi. Stoga je Vlada Srbije u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011,sa projekcijama za 2012. i 2013. i u Strategiji upravljanja akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije za period 2009 – 2012. godine,istakla interes da zadrži svoje većinsko vlasništvo u pojedinimbankama. Prvenstveno u Poštanskoj štedionici i Komercijalnoj banci,pre svega,kroz jačanje njihove tržišne pozicije.

Mere koje preduzima vlada u bankarstvu pokazuju da država još ne iskazuje svoj interes o osnivanju razvojne banke. Stavovi Privredne komore Srbije, ali i mnoga stručna mišljenjao potrebi osnivanja razvojne banke nisu naišli na pozitivan odjek u nadležnim državnim organima. I pored toga što u Srbiji ne postoji zakonska regulativa o razvojnoj banci, u praksi već funkcioniše Razvojna banka Vojvodine, koja je uz finansijsku pomoć Pokrajine organizovana kao akcionarsko društvo na osnovu ugovora o transformaciji Metals banke u Razvojnu banku Vojvodine. Iako se ne radi o klasičnoj razvojnoj banci, budućida obavlja iposlove iz oblasti komercijalnog bankarstva, smatramo da je i ovo doprinos što bržoj realizaciji donošenja zakona o razvojnoj banci u zemlji.

Imajući to sve u vidu, posebno u uslovima velike ekonomske i privredne krize s kojom se već više godina suočava gotovo ceo svet, smatram da je u Srbiji potrebno obezbediti efikasnije upravljanje sa javnim prihodima, koji se nalaze u budžetu Srbije i odgovarajućim fondovima.

Kada je reč o visini tih sredstava, treba imati u vidu da sesamo za Nacionalni investicioni plan iz budžeta države izdvaja godišnje preko milijarda evra, što predstavlja oko 3,5 odstoBDP. Međutim, iako se radi o veoma značajnim sredstvima poreskih obveznika, građani suo njihovoj nameni, upotrebi i efikasnosti veoma malo upoznati. I dalje su veoma snažni otpori promeni monopolskog odlučivanja o korišćenju fondovskih sredstava na nivou države, a time i u gradovima i opštinama. Iza toga se kriju interesi raznih grupa, visokih aktivista parlamentarnih političkih partija i dr. Radi toga, veoma je značajno i ekonomski opravdano da se te promene ostvare što će omogućiti da se ta sredstva objedine, koncentrišu i ulože u jednu novu finansijsku instituciju – razvojnu banku, čiji bi osnivač bila država. Smatram da bi to za početak bio veoma značajan kapital za rad te banke, koji bi se sa razvojem aktivnosti banke povećavao, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

Pridefinisanju ekonomske i razvojne politike države za ovu godinu, ali i uPostkriznom modelu ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011.do 2020. godine stojipredlog oformiranjuNacionalne razvojne banke. Dotle,dokument Srbija 2020. koncept razvoja Republike Srbije do 2020. godine ne sadrži stav o razvojnoj banci. Odgovornost je na nosiocima razvojne politike da donesu konzistentnu i efikasnu ekonomsku i razvojnu politiku zemlje, koja će obezbediti brži napredak društva u celini. U tome veoma značajnu ulogu treba da ima i razvojna banka.

Dr Milan Vujović, član Odbora za ekonomske nauke SANU

-----------------------------------------------------------

Nacionalni i razvojni zadatak

Strateški zadatak razvojne banke je da se sredstva ulažu u programe i projekte koji su od nacionalnog i razvojnog značaja za zemlju i koji će doprineti povećanju i investicione aktivnosti, a time i rastu proizvodnje, izvoza i zaposlenosti, odnosno smanjenju socijalne napetosti u društvu idrugo. To se pre svega odnosi na razvoj infrastrukture, energetike, poljoprivrede, zdravstva, saobraćaja, telekomunikacija, zapošljavanja, regionalnog razvoja… Veoma je značajno obezbediti da izvori sredstava za ukupan kapital razvojne banke budu povoljniji u odnosu na tržišne izvore, što će njihovim korisnicima obezbediti nižu cenu kapitala, veću dugoročnost aranžmana i niže troškove korišćenja u odnosu na standardne uslove komercijalnih banaka.

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

. Potrebna nam je razvojna banka jer ionako nemamo ni prebijene banke.

. Novi šlager: Evo razvojne banke, cigane moj!

. Razvićemo se, čini se, i bez steroida.

. Sve bogate države imaju razvojne banke. I mi ćemo da odglumimo bogatstvo.

. Možda će i u ovoj banci hitne pomoći „doktori“ tražiti koverte.

. Najzad će nešto pojeftiniti. Imaćemo jeftine pare.

. Razvojna banka će biti lokomotiva razvoja. Samo da vagone ne kupuje Šarančić.

. I Kosovo ima razvojnu banku. Organa.

Dragutin Minić