Mazut umesto gasa
Ako se uzme u obzir činjenica da u toku samo jednog hladnog dana za grejanje objekata priključenih na daljinski sistem može da bude utrošeno čak 2.700.000 kubnih metara prirodnog gasa, a da su "Beogradske elektrane" za prva tri dana predstojeće sezone od "Srbijagasa" naručile oko 500.000 kubika ovog energenta, onda bi mnogi mogli da posumnjaju u to da će ove zime stanovi potrošača biti kvalitetno zagrejani.
U "Elektranama" su, međutim, juče najavili da su u potpunosti spremni za novu grejnu sezonu koja zvanično počinje 17. oktobra. Prema rečima Vladana Markovića, generalnog direktora ovog preduzeća, pre ovog datuma svi pogoni počeće da rade u toku sutrašnjeg dana za kada su najavljene takozvane tople probe sistema.
– Iako je iz preduzeća "Srbijagas" već sada najavljeno da prirodnog gasa neće biti u dovoljnim količinama, u našem rezervoarskom prostoru uskladišteno je 60.000 tona mazuta – istakao je Marković, dodajući da se mazut kao osnovno gorivo koristi u četvrtini proizvodnih kapaciteta ovog preduzeća, ali i kao alternativno gorivo kada isporuka prirodnog gasa nije dovoljna.
Prema ranije zabeleženim potrošnjama, ova količina mazuta dovoljna je za četrdesetak hladnih dana. S druge strane, poznato je da zahtevi za potrošnju gasa već godinama unazad često prevazilaze mogućnosti ugovorenih količina. Dodatni problem predstavlja i to što u prestonici ne postoji skladište ovog energenta. Trebalo bi podsetiti i na to da čelnici preduzeća nisu imali novca da kupe mazut za svoje rezervoare zbog zaostalih dugovanja potrošača, pa su ih ustupili preduzeću NIS "Jugopetrol". U "Elektranama" napominju da se situacija sada poboljšala.
– Nivo naplate zaostalih dugovanja napreduje iz dana u dan. Domaćinstva odsad više nećemo da isključujemo, a preduzeća sa velikim dugovima već su "skinuta" sa mreže i dok ne isplate dug, bilo u celosti, bilo potpisivanjem protokola, neće moći da računaju na grejanje u nastupajućoj sezoni – naglasio je direktor.
Kada je reč o poskupljenju cene grejanja, i gradski čelnici i nadležni iz "Elektrana" ponovili su da za sada u cenovniku neće biti nikakvih izmena.
U ostalim gradovima Srbije cena grejanja po kvadratnom metru kreće se od 32 do 46 dinara i određuje se na nivou lokalnih samouprava. O ovom, očito, gorućem pitanju, ali i o pripremljenosti grejnih sistema razgovaralo se juče u prostorijama "Beogradskih elektrana". Predstavnici Udruženja toplana Srbije su posle sednice upravnog odbora istakli da je od 21 toplane, njih deset nedavno uspelo da se izbori za povećanje cene grejanja za oko devet odsto, dok ostalih 11 još čeka dozvolu za to.
Naglasivši podatak da na povećanje cena grejanja utiču nivo potrošnje po kvadratnom metru prostora i vrsta energenata koji se koristi za grejanje, Dejan Stanković, predsednik ovog udruženja, istakao je da će Ministarstvu za rudarstvo i energetiku uskoro biti predočeno stanje u svim toplanama i nivo snabdevenosti gasom, mazutom i ugljem.
Da bi postrojenja i kotlovi svih beogradskih toplana bili spremni za prve hladnoće, u minulih šest dana radilo se punom parom. Završen je remont kotlova na svim grejnim područjima. U proizvodne pogone toplane "Novi Beograd" uveden je najsavremeniji sistem daljinskog nadzora i upravljanja radom kotlova.
– Na ovom grejnom području dosad smo ugradili 700 podstanica sa novom opremom, a ostalo je da to uradimo u njih još tri stotine. Na ostalim područjima, u toplanama "Dunav", "Konjarnik" i "Voždovac" dosad smo ugradili 750 ovakvih stanica, a u narednom periodu montiraćemo još 850 predajnih stanica. Zahvaljujući postojanju ovakve opreme, već od 2007. godine Novobeograđani će moći da računaju na dvadesetčetvoročasovno grejanje – objasnio je Petar Vasiljević, pomoćnik generalnog direktora "Elektrana". Sastavni deo ovakvih objekata su i takozvani termostatski ventili i delitelji toplote, tako da će se njihovim postojanjem steći uslovi za uvođenje merenja stvarne potrošnje toplotne energije. Nove podstanice omogućiće da se grejanje ubuduće naplaćuje po utrošenom kilovat-satu, a ne, kao do sada, po kvadratnom metru stana.