Heroine iz senke

Učesnice skupa žena preduzetnica s Balkana, sve i da su htele da ih pozdravi neka ministarka iz srpske vlade nisu mogle to da izdejstvuju. Jer, trenutno u našoj izvršnoj vlasti – nema nijedne dame.

Ali zato su, kako je rekla Ivana Zeljković iz Privredne komore Beograda, žene u najvećem broju zamenice i pomoćnice ministara, državni sekretari. Brojnije su i u poslovnom svetu ali, nažalost, kao nosioci "nižih činova".

S njenim zapažanjem složila se i Kamelija Bulat, direktorka Centra za međunarodno privatno preduzetništvo iz Rumunije, koji je u saradnji sa Udruženjem poslovnih žena Srbije organizovao nedavno u Beogradu seminar "Kako poslovne žene Balkana treba javno da zastupaju svoje interese".

Da postanu vidljive

– Više dama će se naći na mestima pomoćnika generalnog direktora, zamenika predsednika upravnih odbora, savetnika, umesto da su na tim najvišim funkcijama. Uvek smo tu, nekako, desne ruke. Pomoćnice, heroine iz senke, ali nas je malo na najvišim položajima. I slika iz Srbije ne razlikuje se mnogo od ostalih zemalja Balkana – rekla je bivša profesorka biohemije Univerziteta u Bukureštu koja se, ne slučajno, obrela na čelu ove organizacije.

"Zato same moramo da se trudimo da postanemo vidljive. Da nas ima više i u malom biznisu, parlamentima", posavetovala je ova profesorka četrdesetak učesnica iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Kosova i Metohije, Makedonije, Rumunije, Srbije, Turske i Mađarske koje su se okupile kako bi razmenile iskustva i pokrenule, sa mrtve tačke, osnivanje mreže balkanskih udruženja poslovnih žena.

A za rodnu "skicu" biznisa u Srbiji Sanja Popović-Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, nije morala da čini puno poteza:

– Oko 20 odsto preduzetničke populacije u Srbiji jesu žene, ali zato čine i 54 odsto od ukupno nezaposlenih u republici. Čak i podaci o ženama preduzetnicima nisu tačno utvrđeni. Međutim, ima i dobrih promena,  poput one da pri vladi postoji telo koja se bavi ovim pitanjem. Upravo je Savet za ravnopravnost polova podržao ideju da se sa Agencijom za privredne registre utvrdi tačan broj žena vlasnica firmi u Srbiji.

Po njenim rečima, u Srbiji se žene kao poslodavci, menadžeri i vlasnici teško "probijaju" u građevinskoj i mašinskoj industriji, za razliku od poslova usluga i trgovine. Takođe, žena ima dosta u informacionim tehnologijama, knjigovodstvenim uslugama, raznim zanatima...

"Dečki" s fudbala i piva

"U Hrvatskoj, pak, za svaku damu je lako i jednostavno početi bilo koji biznis",  kaže uz osmeh Nataša Mesarić, iz Hrvatskog udruženja poslovnih žena "Krug" koje postoji više od deset godina.

– Problem je šta nakon toga. Potpuno tržišno orijentisana ekonomija ne razlikuje kojeg ste pola. Puno je žena u sudstvu, prosveti, medijima. Ono što su smetnje jesu predrasude i dodatno opterećenje koje proizilazi iz porodičnih obaveza, poslova u kući. U Hrvatskoj ne postoji nijedan vrtić gde deca mogu da ostanu duže od 17 sati. Žene u biznisu onda ne mogu to sve postići. Odriču se svojih druženja sa prijateljicama i tako uskraćuju granu koja se može nazvati lobi grupama. Znate, kod nas muškarci imaju svoje "dečke" sa fudbala, s piva, s fakulteta. I oni međusobno pomažu i "završavaju poslove". Mi smo uskraćene za taj vidi umrežavanja – ocrtava detalje hrvatskog poslovnog života Nataša Mesarić, čije je osnovno zanimanje izvoz knjiga.

Ona izdvaja podatak da su u od 100 najuspešnijih fabrika u njenoj zemlji, žene na čelu u samo šest. Od ukupnog broja fabrika Hrvatske, samo 27 odsto je u vlasništvu žena. S ponosom dodaje da je utvrđeno da one koje vode pripadnice lepšeg pola teže odlaze u stečaj, u odnosu na one gde su rukovodioci muškarci.

U Bosni i Hercegovini dame dominiraju malim i srednjim biznisom i to u konsaltingu, uslugama, tekstilnim granama. U rukama Bosanki veliki poslovi su tek nešto više od jedne šestine. Najčešće su to porodični poslovi u oblasti drvne, građevinsko prerađivačke industrije.

– Žene u privatnom biznisu vode mlade firme osnovane posle rata. Mnoge od njih su na to bile primorane dok su im muževi bili na frontu, zato što su bili ranjeni ili u najtežim slučajevima, kada su im muževi nastradali, one su preuzimale ulogu glave porodice – objašnjava Lejla Spaho, direktorka i koordinatorka Bosanskohercegovačke ženske ekonomske mreže, krovne organizacije koja okuplja oko 1.000 ženskih organizacija.

Bivša profesorka građevinske struke sada ima projektantski biro. S bivšom koleginicom iz prosvete, Marijom Knežević, koja je posle 12 godina predavanje filozofije krajem osamdesetih sa mužem prešla u privatnike, građankama Srbije i ostalim ženama sa Balkana poručuju da iskoriste to što su konačno dočekale da tržište, najširi okvir za rad, bude dostupno:

– Sada samo moramo da se izborimo da se sprovode zakoni i da promenimo mišljenje naših dragih muškaraca da u svemu moraju biti prvi.