Aplauzi i zvižduci

Tanjug specijalno za "Politiku"
ISTANBUL, 13. oktobra – Odluka o dodeli Nobelove nagrade za literaturu u Turskoj je, kao što se i moglo očekivati, dočekana oprečnim reagovanjima. Jedni aplaudiraju Orhanu Pamuku, drugi mu zvižde. Sve zavisi ko gde stoji, sa kojih pozicija govori o poznatom piscu.

Ljudi koji žive od pera, ogromna većina njih, prezadovoljni su, reklo bi se oduševljeni. Relativno mlad pisac za nobelovca Pamuk (54) prvi je Turčin koji je uspeo da otvori dveri Stokholmske akademije za literaturu.

"Srećan sam što ste dobili nagradu koju ste zaslužili. Uveren sam da ćete nastaviti da pišete sa istim entuzijazmom", izjavio je Jašar Kemal, posle Pamuka sigurno najveći živi turski pisac. I on se, inače, već godinama pominje kao kandidat za Nobelovu nagradu.

"Ovo je istorijski trenutak. Sada će pažnja sveta biti okrenuta i prema turskoj literaturi", kratko kaže pisac Adalet Agaoglu.

"Pamuk će biti lokomotiva. On će otvoriti vrata mnogim turskim piscima. Naši književnici će naći svoje mesto u svetskoj literaturi", kaže predsednik Udruženja pisaca Četin Tuzuner.

Sam Orhan, koji se zatekao u Americi, kao predavač na Univerzitetu Kolumbija, kao i ranije, i dalje zakopčan do grla, škrt na rečima. Čak i sada, kada je dobio najveće priznanje na svetu, drži se po strani. Kaže da je u šoku, kao da još ne shvata šta se to oko njega dešava.

Odluka švedske Akademije za literaturu je, prema očekivanjima, u Turskoj izazvala i drukčija reagovanja. Ima onih koji danas tvrde da je to više političko nego književno priznanje, da je veliki pisac, navodno, "nagrađen" zbog spornih izjava o Jermenima i Kurdima, a ne za ono što je pisao i napisao. Niko, naravno, ne pokušava da objasni kakve to blage veze može da ima sa sedim glavama koje sede u žiriju u Stokholmu i odlučuju o najprestižnijem književnom priznanju na planeti.

Čudi, međutim, što Pamuka pokušavaju da ospore i pisci, i to – na anadolijskim prostorima – poznati. Pesnik Ozdemir Inče je, priznaje, čak i ljut! "Ukoliko biste pitali ozbiljnije književne ljude oni bi stavili Pamuka na kraj liste. Turska literatura nije dobila nagradu, dobio ju je Orhan Pamuk. Sutra glavni naslovi u novinama biće da je Orhan Pamuk – koji je prihvatio `genocid nad Jermenima` – dobio Nobelovu nagradu", kaže on.

Mnogi su zbunjeni zbog ovakvog reagovanja. Zavist ili zakulisne igre? Verovatno i jedno i drugo.

Kada prorade strasti, onda se lako gubi osećaj za meru, za realnost. Pojedinci, ovim povodom, ne slučajno, podsećaju: Pamuk je rođen u bogatoj istanbulskoj porodici (deda mu je proizvodio vozove), školovao se u stranim školama, nije od onih koji pet puta dnevno idu na namaz (klanjanje Alahu). Naprotiv. Podseća se, takođe, na njegovo prozapadno obrazovanje i ponašanje, čime, očevidno, želi da se kaže da je pre svega u pitanju "politička odluka".

Kada jedan pesnik kao što je Ozdemir Inče izgovori tako opore reči, šta onda očekivati od, u bradu zaraslih, nacionalista. Oni su, uostalom, početkom godine, nobelovca Pamuka nakratko izveli pred sud i to zbog jedne jedine javno izgovorene rečenice ("U ovoj zemlji ubijeno je 30 hiljada Kurda i milion Jermena"). Oni nemaju dileme: za njih postoji samo jedna boja i to crna. Ovo je politička nagrada, i ništa drugo!

"Ja sam postiđen. Ova nagrada nije data Pamuku zbog njegovih knjiga, data mu je zbog njegovih izjava, zbog tvrdnji o genocidu nad Jermenima... Data mu je zbog toga što je omalovažavao naše nacionalne vrednosti", kaže advokat Kemal Keričiz, predvodnik radikalne grupe, koja je sebe samoproglasila za čuvara otadžbine, koja danas, eto, brani Tursku od, posle Ataturka, od juče sigurno najznamenitijeg Turčina – Orhana Pamuka.