Pisci na ispitu savesti

Prema pravilima za dodelu Nobelove nagrade za književnost i ove godine je saopšteno samo ime dobitnika, ovog puta turskog pisca Orhana Pamuka, dok će se imena četiri pisca iz najužeg izbora znati tek za 50 godina. Ipak imena favorita već su kružila u svetu literata i čitalaca, a jedan od glavnih za 2006. bio je sirijsko-libanski pesnik Ali Ahmad Said, poznat pod pseudonimom Adonis. Velike šanse imali su i američki autori Filip Rot i Džojs Kerol Outs.

Adonis je rođen 1930. godine blizu grada Latakija, u Siriji. Završio je francuski licej u Tartusu 1950. godine, kada je objavio i prvu zbirku poezije "Dalila". Na Univerzitetu u Damasku studirao je prava i filozofiju, i odslužio je dve godine vojske. Zbog svojih političkih uverenja, polovinu vojnog roka proveo je u zatvoru. Doktorirao je na Univerzitetu u Bejrutu, na temi "Stalnost i promena u arapskoj kulturi", dok će njegovi kasniji kritički radovi biti usmereni na probleme stagnacije arapske kulture.

Sa suprugom Kalidom Said, književnim kritičarem, nastanio se u Libanu 1956. godine, gde je živeo do eskalacije rata sa Izraelom, i odlaska u Pariz 1986. godine. Okusivši bol u egzilu, jednom je rekao: "Pišem na jeziku koji me je prognao".

Adonisova proza i način na koji je tumačio arapsko nasleđe, izazivali su kontroverzna mišljenja u arapskom svetu. U arapsku poeziju uneo je modernost i novine, a nesumnjiv je njegov uticaj na čitave generacije pesnika u pogledu revolucije poetskog jezika i pesničke imaginacije. Pseudonim je prihvatio na početku karijere, usvajajući ime grčkog mitološkog junaka, Afroditinog ljubavnika. 

Adonis, muslimanski i svetski intelektualac, uspostavio je veze između zapadne i arapske kulture, antičke i biblijske tradicije. "Zapad je drugo ime za Istok", jednom je napisao.

Posle bombardovanja Kane, tokom rata u Libanu ove godine, u jednom intervjuu Adonis je izjavio: "Izraelci arapsku kulturu vide očima u kojima blista odsjaj oružja, metal tenkova, metaka i bombi".

Slavni i mnogo nagrađivani američki pisac Filip Rot našoj čitalačkoj publici i više je nego poznat po knjigama "Američka pastorala", "Zavera protiv Amerike", "Životinja na izdisaju", "Ljudska mrlja", "Zbogom Kolumbo" u izdanju "Narodne knjige", i delima  "Udala sam se za komunistu"("Paideja") i "Obmana" (Bigz pablišing a.d.). Rot je svojim romanima napravio rez na ustaljenim vrednostima američke kulture u poslednjih 60 godina, baveći se problemima međurasnih suprotnosti, građanskim slobodama, ravnopravnošću i blaženstvom američkog lagodnog života. Naslikao je i borbu Erosa i Tanatosa, sile strasti i života, i silinu smrti.

U romanu "Udala sam se za komunistu" prikazao je vreme kada su u Americi mnogi životi bili uništeni zbog antikomunističke histerije, a priča romana "Zavera protiv Amerike" poigrava se sa stvarnom istorijom puštajući pred sam Drugi svetski rat na scenu, i u Belu kuću – umesto Ruzvelta, antisemitu i poštovaoca Hitlera Čarlsa Lindberga. Jedan kritičar je primetio da je Rot, zapravo, sagledao stvarnu Ameriku toga vremena, ali u mračnijem izdanju.

Džojs Kerol Outs je savremena američka spisateljica i profesor kreativne književnosti na Univerzitetu Prinston, član je Američke akademije umetnosti i književnosti i dobitnica je brojnih prestižnih nagrada. U žižu svog književnog interesovanja smešta ženu u modernom američkom društvu, a kritičari joj priznaju umeće da u svoje knjige neosetno ugradi političke ideje.

U romanu "Zombi" "uvukla se u kožu i dušu" masovnog ubice, i opisala stvarni događaj – ubistvo osmoro dece u Detroitu. Zanimljivo je da je život Merilin Monro, pre nego što je postala popularna, bio predmet interesovanja Džojs Kerol Outs u romanu "Plavuše".

Kod nas je u Srpskoj književnoj zadruzi objavljena njena knjiga "Američki apetiti", zatim "Zveri" i "Silovanje" ("Narodna knjiga"), dela u kojima je sa posebnom osetljivošću opisala složenost ljudske prirode i sukob pojedinca sa okruženjem. Baveći se podjednako pripovetkom i romanom, Džojs Kerol Outs opisuje izazove vremena u kojem se, kako kaže, "američka stvarnost suočava sa besom, gađenjem, zaprepašćenjem i omamom", gradeći najrazličitije likove sa svih društvenih lestvica.

Tek za pola veka saznaćemo da li je neko od ovih pisaca bio u užem izboru za Nobela, a do tada nam ostaje da čitamo njihova dela. Sada možemo da zaključimo da svako od njih, na svoj način, zaslužuje ovo priznanje, već samim tim što stvarnost podvrgava pitanjima o pravim ljudskim vrednostima. Baveći se, dakle, izvornim humanim i književnim postupkom "ispita savesti".