Partijska metla

Dobrivoja Glavonjića, bivšeg predsednika Suda za prekršaje poznatijeg po progonu novinara nego po kasnijoj advokatskoj praksi, socijalisti su ugurali u Republičku izbornu komisiju. Partija se tako odužila sudiji kome je partijska direktiva bila važnija i od zakona i od činjenica.

To je samo najnoviji dokaz da partije u Srbiji doživljavaju državnu upravu, javna preduzeća, pa i škole, bolnice, sudove samo kao mesta u kojima ima hiljade poslova za njihove verne kadrove. I najgore je što tu nema razlike među strankama. Da ima, onda bi DSS, G17, Nova Srbija, SDPO i Lista za Sandžak – stranke koje čine Vladu Srbije – rekle da za Glavonjića nema mesta u RIK. Tako bi potvrdile da se nisu šalile u vreme kada je Glavonjić bio partijski poslušnik, i kada su sve pobrojane stranke bile protiv njegovog bezakonja.    

Za ovo ponašanje je dobar opis Mijata Damnjanovića, profesora na FPN, koji kaže da se koaliciono krhke vlade čuvaju i da njih čuvaju "monopoli partijskih kadrovskih mešetarenja, o čemu postoji pouzdana sloga među partijskim rogovima u vreći". Naši sagovornici se slažu da se svi "partijski rogovi u vreći" slažu u uverenju i praksi da treba postavljati "naše" ljude na važna, plaćena, uticajna mesta sa kojih mogu da vrate uslugu stranci. Pri tome je nevažna činjenica da većinu tih mesta plaća poreski obveznik, a korist prisvaja partija.

Kada se na taj način rasporede partijski kadrovi onda se napravi razlika između društava razvijene demokratije i našeg za koje Damnjanović kaže: "Tamo se partije aktiviraju u vreme izbora za predstavnička tela, a potom se dezaktiviraju do sledeće prilike, do sledećih izbora. A kod nas ne posustaju ni dana, a u poslednje vreme ni noći. Potpuno su premrežile ne samo politički nego i privredni i društveni život. Presahle su sve druge nepolitičke teme, sve postaje dnevno sudbonosno, najčešće u belo-crnoj optici."

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, iz vlade Zorana Đinđića izašao je zato što se vlada "neadekvatno suprotstavljala stranačkom egoizmu". Zato mu treba verovati kada kaže: "Nažalost i posle 5. oktobra svi izbori su bili dokaz da se prema ključnim funkcijama u državnoj upravi i javnim preduzećima, pobednik ponašao tako što je to značilo seču zatečenih kadrova i postavljanje novih, a to sasvim sigurno nije dobro."

Vlada Srbije, koja opstaje na činjenici da Mlađan Dinkić "ne ume" da napiše ostavku, napadana je od početka mandata da je podeljena na feude i da je tako podelila i upravu i javna preduzeća, a kasnije i da je članstvom u upravnim odborima i položajima u državnoj upravi morala da plaća glasanje za svoje zakone i budžet.

Među tim kritičarima je i Šabić. Po njemu se radi o dve stvari. Jedna je, i ona je očiglednija, priča o sinekuri. Svojim kadrovima daju se neka mesta gde nema ni previše rada ni previše odgovornosti, a ima dosta novca. "Govorim generalno, a ima izuzetaka". A druga je da se na neke položaje dovode svoji ljudi koji će znati da se revanširaju partiji. "Dakle, nije slučajno u velikoj meri netransparentan, to mogu da kažem iz pozicije koju sada vršim, rad mnogih javnih preduzeća. Nije slučajno da su veliki rashodi, velika raspolaganja javnim sredstvima, brojne javne nabavke i slični postupci ostali van očiju javnosti, i da neće ni da obelodane plate koje primaju od poreskih obveznika. Vrlo je indikativna ta sfera javnih nabavki. Verovatno lavovski deo javnih nabavki, pa prema tome i rashoda javnih sredstava, ide kroz funkcionisanje javnih preduzeća. Stručnjaci kažu da smo mi mnogo uradili na tom planu, da smo od 2000. godine naovamo došli u situaciju da štedimo više stotina miliona evra na jednom sistemu javnih nabavki koji je transparentniji i bolji sa stanovišta kontrole koji je nasleđen pre 2000. godine. Ali, isti ti stručnjaci kažu da još uvek gubimo nekoliko stotina miliona evra godišnje. To je toliko manje za škole, bolnice, za kvalitetniji život", kaže Šabić.

Dr Dragoljub Kavran, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i predsednik Udruženja za javnu upravu Srbije, poredi nas i svet: "Mi menjamo rukovodioce prema partijskom članstvu u vreme kada se traži izuzetno visoka stručnost u poslu sa menadžerskim sposobnostima".

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države su 1883. godine napustile taj, uslovno rečeno, partijski kriterijum i prešle na sistem po kome se na funkciju dolazi pre svega na osnovu stručnosti.

Pobeđuje program, a ne politika, zaključuje Kavran navodeći da u SAD predsednik može pozvati kao savetnika ili čoveka određenog zadatka bilo kog sa liste od 3.000 dokazanih uspešnih menadžera.

Vlada Srbije je donela Zakon o državnim službenicima po kome ministar može da dovede samo zamenika, a ne da menja ceo kabinet. Ipak i pre nego što je donet zakon, Aleksandar Popović, ministar za nauku, sačuvao je vrh ministarstva iako su u njemu bili u najmanju ruku simpatizeri druge stranke. Ali, opozicija koja je zamerila ovoj vladi što je očistila partijskom metlom oko 600 ljudi u policiji, kaže da je taj zakon vlada donela samo kako bi "cementirala" svoje kadrove, iz čega bi se mogao izvući zaključak da zakon neće poštovati. Odnosno, da će partijska metla raditi i posle predstojećih izbora.