Prosečan džeparac 10.000 dinara

Čekajući diplomu profesora srpskog jezika i književnosti dvadesetpetogodišnja Višnja drži privatne časove, pomaže svojim kolegama u izradi seminarskih i diplomskih radova i sprema buduće filologe za prijemni ispit na fakultetu, kako bi povećala svoj „džeparac” od 5.000 dinara koliko svakog meseca dobija od roditelja. Ako se kalendarski mesec ne „poklapa” sa ispitnom rokom Višnja radi promocije kozmetičkih proizvoda, sladoleda i muzičke opreme i uspeva da zaradi oko sto evra mesečno, a ova suma novca, po njenoj proceni, zadovoljava potrebe jedne studentkinje za izlascima, šminkom, telefonskom dopunom i prevozom – pod uslovom da se živi u devojačkoj sobi, a ne u iznajmljenom stanu.     

Prema istraživanju „Vize”, na uzorku od 400 mladih osoba koje žive u četiri grada u Srbiji – Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, najveći broj mladih od 18. do 27. godina raspolaže sa sto evra mesečno – toliko novca dobija za džeparac mesečno od roditelja. Mladi u Srbiji spremni su da se odreknu putovanja i odlaska na kulturne događaje kako bi uštedeli novac, a treba napomenuti i da bi veliki broj njih (24,5 odsto) radije potrošio džeparac na kupovinu nove odeće nego na kulturne događaje. Ovo istraživanje takođe je pokazalo da za najveći broj mladih (61 odsto njih) u Srbiji nezaposlenost predstavlja glavni problem sa kojim se suočavaju u životu. Od svih ispitanika 33 odsto njih ne planira da se po diplomiranju vrati u rodno mesto, dok 24 odsto mladih ispitanika kaže da njihov povratak zavisi od mnogo faktora, a pre svega od šanse da pronađu posao.

Dragana Stojanović, direktorka Koalicije mladih Srbije, ističe da istraživanje koje je svojevremeno sprovela ova nevladina organizacija govori da se čak 90 odsto mladih, koji su išetali iz svih udžbeničkih definicija adolescenata, još uvek baškari u svojoj devojačkoj ili momačkoj sobici, pije prvu jutarnju kafu u porodičnom krugu, živi na maminoj kuhinji i ne razmišlja o samostalnom životu. I dok psiholozi upozoravaju da ekonomska zavisnost povlači sa sobom sve ostale zavisnosti i predstavlja smetnju emotivnom i životnom razdvajanju od roditelja, ekonomisti nas suočavaju sa činjenicama da polovinu svih nezaposlenih u našoj zemlji čine mladi, odnosno da je veliki broj njih „zaposlen” u sivoj ekonomiji ili radi preko studentske zadruge. 

„Istraživanje Koalicije mladih Srbije koje je urađeno na reprezentativnom uzorku mladih u našoj zemlji pokazalo je da jedan od deset akademaca završi studije u predviđenom roku. Podaci govore da je polovina svih nezaposlenih u Srbiji mlađa od trideset godina i da preko 60 odsto mladih osoba nema nikakvo radno iskustvo a dvoje od troje mladih uopšte ne može da nađe posao. Više od petine mladih u našoj zemlji su neregularno zaposleni i nisu zaštićeni Zakonom o radu”, ističe Dragana Stojanović. Naša sagovornica dodaje da skoro svaki drugi student Beogradskog univerziteta iznajmljuje privatni stan, ali i dodaje da se u njihovom slučaju ne može govoriti o finansijskoj nezavisnosti i samostalnom životu, s obzirom da se njihov podstanarski status finansira iz porodičnog budžeta.

K. Đorđević