Kafići rade do ponoći

Restorani, kafane, kafići, zanatske i trgovinske radnje u stambenim zgradama radiće pet dana do ponoći, a petkom i subotom sat duže.

Vlasnici će ubuduće morati da gase muziku sat vremena pre isteka radnog vremena, odnosno u 23 sata, ukoliko ne žele da plaćaju visoke mandatne kazne. Za nepoštovanje ograničenja perioda u kojem smeju da rade kazne se kreću od 50.000 do 1.000.000 dinara, odlučili su juče odbornici Skupštine grada.

Željko Ožegović, član Gradskog veća, kaže da je odluka o radnom vremenu vrlo liberalna, osim u segmentima gde se ograničava rad ugostiteljskih objekata u stambenim zgradama.

– U donošenju odluke učestvovala su udruženja građana, ugostitelja, odbornici i odborničke grupe u Skupštini grada. U razgovoru sa njima prihvaćeni su i neki amandmani, među kojima i onaj o produženju vremena za puštanje muzike u lokalima u stambenim zgradama sa prvobitno predloženih 22 na 23 časa – ističe Ožegović.

Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada, ocenjuje da novo radno vreme ugostiteljskih objekata predstavlja korak napred u stvaranju uslova za kvalitetniji život u Beogradu. On smatra da juče usvojeno rešenje nije usmereno protiv ugostitelja, već da se propisuju precizni uslovi koji moraju biti isti za sve koji žele da se bave ovom delatnošću.
– Odluka će regulisati rad kako ugostiteljskih, tako i trgovinskih i zanatskih objekata. Ona liberalizuje poslovanje ugostitelja koji imaju lokale na mestima gde ljudi ne žive, a sa druge strane strogo definiše radno vreme takvih objekata koji rade u okviru stambenih zgrada. Takav način rešavanja ovog problema direktno je povezan sa žalbama na buku koje smo neprestano dobijali od sugrađana  – naglasio je Antić.

Andreja Mladenović, predsednik odborničke grupe DSS-NS-a, kaže da ta odluka, iako neophodna za Beograd, ima određene nedostatke. Najveću zamerku ima na to što se ne zna ko će naplaćivati kazne vlasnicima koji prekorače predviđeno radno vreme.

– Odluka je dobra, ali je problem ko će kontrolisati do kada rade kafići i kako će naplaćivati kaznu. Amandmanom na odluku Gradsko veće je dalo sebi za pravo da određuje ko i kako radi, a građani nemaju kome da se žale, ukoliko su ugroženi – smatra Mladenović.

Odgovarajući na ove konstatacije opozicije, Ožegović je naglasio da će poštovanje odluke kontrolisati komunalna policija i inspekcija, što ranije, zbog nepostojanja odgovarajućih propisa, nije bilo moguće. – Godinu dana pratićemo efekte odluke, videćemo kako će se sprovoditi u realnom životu – rekao je Ožegović.

Dejan Ranđić, šef odborničke grupe LDP-a, ocenio je da je odluka o radnom vremenu ugostiteljskih objekata prihvatljivija nego što je bila u izvornom obliku, zbog čega odbornici o tome nisu raspravljali 30. decembra, nego tek juče.

– Odluka je drastična i imaće negativne posledice, dok se pozitivne neće videti. Prevashodno je reč o ograničenju buke, a ne o radnom vremenu kafića – kazao je Ranđić.

Odbornici su 29. sednicu završili usvajanjem plana postavljanja dodatna 23 pokretna objekta na javnim površina Vračara.

– Planom je obuhvaćena zona Bulevara kralja Aleksandra, koja zbog rekonstrukcije ranije nije mogla da bude uključena. Ukupan broj privremenih objekata na teritoriji opštine Vračar sada iznosi 143 – rekao je Ožegović.

D. Spalović

-----------------------------------------------

Revizor kontroliše račun grada za 2010. godinu

Odbornici gradskog parlamenta usvojili su juče i odluku o angažovanju revizora za obavljanje eksterne revizije završnog budžeta Beograda za 2010. godinu.

Nemanja Šarović, šef odborničke grupe SRS-a, tvrdi da ovom odlukom čelnici u gradu kriju brojne malverzacije.

– Neverovatno je da državna revizorska kuća ne kontroliše gde su išli tokovi novca u Beogradu. Kako je moguće da državu ne interesuje kako se troše 82 milijarde dinara koliki je budžet glavnog grada, a da su zainteresovani kako posluje recimo Ljig ili Valjevo koji imaju i po 100 puta manje novca na računu – pitao je Šarović.    

Radomir Kostadinović, zamenik gradskog sekretara za finansije, kaže da republička revizorska kuća nije na godišnjem nivou uvrstila grad Beograd kao obavezu gde će prekontrolisati završni račun za 2010. godinu.

– Potrebno je da se imenuje drugi revizor koji će prekontrolisati račun grada za prošlu godinu. Njegove rezultate će proveriti država i ukoliko utvrdi neke nelogičnosti ili možda krimogene radnje, može u ponovnom postupku da sprovede svoju kontrolu – kaže Kostadinović, dodajući da je nezavisna revizorska kuća i pre godinu dana proverila poslovanje Beograda u 2009. godini.

----------------------------------------------------

Marko Pavlović v. d. direktora „Tašmajdana”

Novi vršilac dužnosti generalnog direktora Sportsko-rekreativnog centra „Tašmajdan” je Marko Pavlović. On je na ovoj funkciji zamenio Milana Petrovića, koji je podneo ostavku.

-----------------------------------------------------

Kafedžije jedinstvene u negodovanju

Najnovije ograničenje radnog vremena i satnice do kada može da „tutnji” muzika u lokalima u stambenim zgradama dodatno će opteretiti poslovanje ugostiteljskih objekata, već otežano suzbijanjem pušenja, povećanom kirijom i višim nametima za struju, vodu, isticanje firme... Tako kafedžije na Obilićevom vencu komentarišu jučerašnju odluku Skupštine grada.

Ivan Bajac, menadžer „Ajriš paba”, smatra da je isključivanje muzike u 23 sata jednako fajrontu.

– Besmisleno je što nadležni nisu pre donošenja odluke izmerili buku na Obilićevom vencu i zavirili u evidenciju prijava koje su zbog glasne muzike podnosili stanari, pa na osnovu tih podataka prilagodili zabranu – navodi Bajac.

Borislav Beronja, menadžer kafea „Noho”, kaže da se efekti tišine koja će od 23 sata nastupiti mogu naslutiti na osnovu viđenog tokom nedavnog protesta ugostitelja zbog plaćanja „muzičkog dinara”.

– Kada je na sat vremena obustavljena muzika, za tih 60 minuta promet je znatno opao. Ideja je bila da se na 24 sata „utišaju” uređaji, pa niko nije hteo od kafedžija na to da pristane, jer su znali koliko bi to smanjilo posetu – kaže Beronja.

Da će ova odluka loše uticati na imidž i budžet glavnog grada, kao i na poslovanje kafedžija, smatra i Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije. On kaže da je 50 odsto prometa u gradskim ugostiteljskim objektima ostvarivano od 21 do sat iza ponoći.

– Ne čudi onda što su nam prilikom nedavnog obilaska stotinu objekata u užem jezgru vlasnici lokala tvrdili da će, ako ova odluka stupi na snagu, biti zatvoreno oko 70 odsto kafića i restorana u Beogradu. Omladina će se samo preseli na splavove, čiji će vlasnici tako biti u povlašćenom položaju – objašnjava Rajić.

Poslednjih meseci promet u lokalima pao je za 20 odsto, u januaru za više od 30 procenata, a ova odluka će ga, kaže Rajić, srozati. U poređenju sa novembrom 2008, u užem centru zatvoreno je 42 odsto lokala, naročito na Dorćolu i oko Bajlonijeve pijace gde su, prema podacima UPS-a, od 30 „preživela” samo tri kafića. Ne treba naglašavati koliko je to ugašenih radnih mesta.

– U prestonici su desetine miliona dinara ulagane u turizam, a 90 odsto turista svraćalo je u Beograd zbog noćnog života i dobre ugostiteljske ponude. Slovenci su najviše dolazili da se ovde provedu, jer su kod njih još strožim odredbama gradovi poput Ljubljane, naročito radnim danima i noću, pretvoreni u mrtva mesta. Sada ćemo i njih oterati – naglasio je Rajić, dodajući da su kafedžije za redovnu godišnju kontrolu i stavljanje merača buke na ce-de plejere izdvajali od 55.000 do 65.000 dinara.

– Malo pojačanim inspekcijskim proverama mogao se rešiti problem buke iz kafića u naseljima, a ne da ovakvim merama utiču na pad turizma i rast nezaposlenosti – izričit je Rajić.

D. Bukvić

D. Jokić-Stamenković