Sankcije Pjongjangu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14. oktobra – Savet bezbednosti UN danas je, posle šestodnevnog natezanja među velikim silama, jednoglasno usvojio rezoluciju kojom se zavode međunarodne vojne, transportne i finansijske sankcije Severnoj Koreji zbog njene objave da je izvela nuklernu probu. Kaznene mere su ipak blaže nego što ih je predlagao Vašington jer su Peking i Moskva izdejstvovali nekoliko "omekšavanja" među kojima je naznačajnije to što se Pjongjangu ne preti vojnom akcijom.

Predstavnik Severne Koreje je na sednici Saveta osudio rezoluciju kao "nepravednu" i donetu pod pritiskom SAD. Dodao je da je njegova zemlja " spremna za dijalog i za konfrontaciju" a da bi "povećanje američkog pritiska smatrala za objavu rata".

 Za takav njegov nastup nisu razumevanje pokazali ni kineski ni ruski ambasador koji su se prethodno zalagali za smanjivanje oštrine američkog predloga.

Prema raspoloživim informacijama iz krugova koji su imali uvid u tu rezoluciju 1718, od Severne Koreje se traži da kompletno eliminiše nuklearno kao i oružje za masovno uništavanje i balističke rakete. Zatim se od svih zemalja zahteva da ne dozvole prodaju ili transfer materijala povezanog sa severnokorejskim programom "nekonvencionalnog naoružanja", u koje spada nuklearno, a isto važi i za   tenkove, ratne brodove, rakete, helikoptere.

Svim članicama UN se takođe nalaže da zamrznu fondove kao i da ne dozvole putovanja u inostranstvo ličnostima povezanim sa severnokorejskim nuklearnim ili programima balističkih raketa. Zaveden je i embargo na prodaju luksuznih proizvoda. Severna Koreja inače važi za najizolovaniju i zemlju s masovnim epidemijama gladi. 

Pjongjangu je istovremeno upućen poziv da se "bezuslovno vrati" šestornim pregovorima (u kojima mu se za odricanje od atomskog naoružavanja nude značajni ekonomski podsticaji). Učestvujući u debati, predstavnici pet stalnih članica Saveta su istakli da prednost i dalje daju diplomatskom rešenju, a ambasador SAD je upozorio da će u slučaju da Pjongjang ne ispuni propisane mu obaveze, Vašington tražiti dodatne mere.

Kao kaznena mera propisana je i dozvola državama da pretresaju teretne isporuke Severnoj Koreji ili iz nje, ali je ona ostavila bar jednu nedoumicu. Kineski ambasador je, na sednici posle usvajanja rezolucije, rekao da je primena takve mere neprihvatljiva za Peking, što bi moglo da znači da se slaže da je realizuju drugi ali ne i on.    

Ostaje da se vidi kako će u praksi biti sprovedena lista kaznenih mera prema Severnoj Koreju čiju su nuklearnu probu, izvedenu 9. oktobra, svi današnji govornici osudili kao ugrožavanje međunarodne stabilnosti, oglušavanje o iskazanu volju međunarodne zajednice i kršenje normi koje zabranjuju širenje atomskog naoružanja. Utisak je da su velike sile ovog puta uspele da se nekako dogovore da Pjongjangu upute dosad najdirektnije i najstrože upozorenje da mu neće tolerisati takve i slične postupke.

Kina i Rusija su isposlovale da se njihovom susedu ne zapreti vojnom intervencijom, založile se za konstruktivno rešenje bez daljeg pogoršavanja bezbednosne i humanitarne situacije, ali su i jasno stavile do znanja da se ne slažu sa severnokorejskim atomskim naoružavanjem. Sve velike sile su ujedno iskazale povećanu volju za međusobnu kooperativnost u ovom slučaju koji ih zajednički zabrinjava i zbog mogućnog rasplamsavanja trke u nuklearnom naoružavanju.

Ambasador SAD je naglasio da su jednoglasno izrečene sankcije Severnoj Koreji ujedno upozorenje i ostalima koji imaju ambicije slične njenim. Vašingtonu je naročito stalo da se atomskog naoružanja ne domognu Iran, koga karakteriše kao "najveću opasnost po svoje vitalne interese", i terorističke organizacije.

Uoči sednice Saveta bezbednosti UN, šef Bele kuće Džordž Buš založio se u radio-poruci naciji za političku akciju međunarodne zajednice koja će Severnu Koreju suočiti sa "ozbiljnim posledicama" zbog nuklearne probe. Odluku Saveta je potom ocenio kao "brzo i jako" reagovanje na novu opasnost.

Uočljivo je, ujedno, da sve strane u ovoj novoj krizi ističu da im je cilj da Korejsko poluostrvu bude zona bez nuklearnog oružja. Ujedno, zaoštravanje na njemu podseća da je to žarište opasno i posle više od pola veka od završetka oružanog sukoba na njemu, koji je doveo do stvaranja dve države istoga naroda – Severnu i Južnu Koreju.