EU: Ključni geopolitički cilj Srbije

Spoljna politika se u pojedinim krugovima često ocenjuje kao nedefinisana ili nedorečena. Glavni razlog za ovakve kvalifikacije verovatno je (opravdano) nezadovoljstvo brzinom integracije u EU i nejasnost hijerarhije prioriteta u vođenju strateških poslova. Ipak, treba imati u vidu da stubovi spoljne politike nisu isto što i ciljevi, tako da će se opravdanost četiri stuba meriti stepenom ispunjavanja spoljnopolitičkih ciljeva.

Neosporno je da je pristupanje Srbije Evropskoj uniji ključni geopolitički cilj. Srbija tek kao država članica može u punom kapacitetu učestvovati u političkom i ekonomskom oblikovanju kontinenta kome pripada, iako je njena mala veličina faktor koji zamagljuje ovu činjenicu. Još evidentniji dokaz da pristupanje EU nema kredibilnu alternativu (izlizana formulacija, ali tačna dijagnoza) predstavlja činjenica što je EU jedini blok kome Srbija uopšte ima vokaciju da pristupi. U savremenom svetu gde fizički male države gube na relativnom značaju, a regionalni blokovi i tzv. države-kontinenti ostaju jedini akteri, potpuno samostalni nastup Srbije ne bi imao odjeka u međunarodnim forumima.

Države manje i srednje veličine upravo u regionalnim blokovima i forumima vide mogućnost da umnože svoj uticaj. Demarš Srbije da preko sistema UN zaštiti svoj interes na Kosovu, umesto kroz individualne tužbe, upravo govori u prilog ovoj logici.

Evropa odavno nije izvoznik ratova i kolonizacije, već promoter socijalne tržišne privrede, povratka uloge države u ekonomiju, kulturne diversifikacije i kohezione politike. Srbija ima ekonomski, pa i civilizacijski interes kao bude deo ovakvog projekta. Pomalo može da zbuni činjenica da evropska integracija nije samo cilj, već i sredstvo za ostvarivanje manjih i praktičnijih ciljeva. Recimo da je ovaj proces jedan od slučajeva gde su putovanje i destinacija podjednako važni.

Nikola Jovanović, programski direktor Centra za novu politiku