SAD: Za ulazak u EU presudna podrška Vašingtona

Ne samo za Srbiju, nego i za ogromnu većinu država, saradnja s već decenijama vodećom zemljom sveta, SAD, jeste u središtu njihovih spoljnopolitičkih aktivnosti.

Korenita promena odnosa SAD prema SR Jugoslaviji i Srbiji se očitovala pre svega u snažnoj podršci obnavljanju našeg članstva u Ujedinjenim nacijama, 1. novembra 2000. godine, kao i u Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu. Zahvaljujući blagonaklonom stavu i uticaju SAD, jugoslovenska strana je 2001. godine tokom pregovora s Pariskim klubom poverilaca uspela da dobije najpovoljnije, „Napuljske uslove“, odnosno otpis dve trećine duga.

Iako se težište američkih interesa pomerilo s prostora Evrope i Zapadnog Balkana prema istočnoj Aziji, SAD su i dalje veoma zainteresovane za ovaj deo sveta. U bezbednosnom pogledu Srbija je okružena članicama NATO, te je u odnosima narasle bezbednosne međuzavisnosti prinuđena da u vlastitom interesu sarađuje sa okruženjem. To će svakako na dnevni red staviti naš samoproklamovani status vojne neutralnosti.

Istovremeno, u inače veoma razvijenoj vojnoj saradnji sa SAD, postoji još prostora za napredak. Posebno kad je reč o našem konkretnom učešću u mirovnim i drugim misijama koje se bave globalnim bezbednosnim izazovima i pretnjama. Treba imati u vidu i da široko prihvaćen u srpskoj javnosti strateški cilj naše zemlje za učlanjenje u EU pretpostavlja kao presudan uslov podršku Vašingtona. Ne treba, dalje, ni pominjati uticaj koji će SAD imati i na predstojeće pregovore Beograda i Prištine i mnoga druga za nas važna pitanja u situaciji kada SAD određuju dnevni red svetske politike i rada svih ključnih međunarodnih organizacija, posebno onih finansijskih.

Ovde treba skrenuti pažnju na autizam koji povremeno pokazuju kreatori strategije naše spoljne politike: reč je o nedovoljnom vođenju računa o interesima i namerama drugih. Nije, primera radi, dovoljno da mi nekoga samo proglasimo „stubom“ svoje spoljne politike; još je važnije uzeti u obzir stav i interese druge strane. Stvorene slike i stereotipi se u međunarodnoj politici sporo menjaju. Mimo naših namera i želja, često postoji i objektivan sukob interesa koji je veoma teško prevazići; treba, drugim rečima i sa SAD funkcionalno sarađivati svuda tamo gde je to moguće, da bi se vremenom došlo i tačaka ozbiljnijeg sporenja s ciljem njihovog prevazilaženja.

Dr Dragan R. Simić, direktor Centra za studije SAD, Fakultet političkih nauka u Beogradu