Jednostavna pitanja o Kosmetu

U pregovorima o budućem statusu Kosmeta mnogo je zanimljivije ono o čemu se ne govori nego ono o čemu se govori, kao da se pukim zadržavanjem Kosmeta, odnosno njegovom nezavisnošću rešavaju svi konkretni problemi. Evo zato, posmatrajući mogućnost da Kosmet ostane deo Srbije, samo nekoliko jednostavnih pitanja.

Albanci sa Kosmeta ne učestvuju u političkom životu Srbije oko 20 godina i mali su izgledi da će njihova politička elita promeniti taj stav. Pretpostavimo da ona to ipak učini i da za to dobije podršku albanskog življa. Albanske stranke će, zbog strukture stanovništva, sigurno činiti drugu po brojnosti grupu u skupštini Srbije i praktično neće biti moguće formirati nijednu vladu bez njihovog učešća. Ali čak i da nije tako, njihovim vodećim strankama se, bez obzira na broj mandata, moraju dati nekoliko manje važnih ministarstava ili bar jedno koje ima simboličku ili materijalnu važnost, npr. kulture ili prosvete, ili finansija. Da li postoji politička volja da se to učini? Da li smo spremni da Agim Čeku bude izabrani premijer Kosmeta ili Hašim Tači ministar u vladi Srbije? Da li postoji politička volja da se albanskom delu življa na Kosmetu omoguće posebne veze sa Albanijom kao što se to očekuje u odnosima Republike Srpske sa Srbijom? Da li postoji volja da se u albanski deo Kosmeta preseli neka od važnih državnih institucija, npr. celo jedno ministarstvo, da bi se ojačalo poverenje Albanaca u politički sistem Srbije?

Oko 40 odsto građana Srbije nema poverenje u državni aparat. To je nepoverenje kod Albanaca verovatno stopostotno. Uz to, Kosmet praktično nema državni aparat koji funkcioniše. To znači da taj budući aparat mora biti mnogo delotvorniji na Kosmetu nego u Srbiji. Da bi se nepoverenje svelo na prosečnih 40 odsto, taj aparat mora biti dvojezičan i mora odslikavati demografsku strukturu stanovništva. Da li Srbija uopšte ima dovoljno sposobnih činovnika da obezbedi funkcionisanje države na Kosmetu? Da li ih ima dovoljno dvojezičnih, s obzirom na to da kosovski Albanci već oko 20 godina ne uče srpski, a ni Srbi na Kosmetu ne uče albanski? Da li je moguće organizovati upravne organe koji odslikavaju demografsku strukturu kada to ne postoji ni u Vojvodini? Šta će se učiniti ako se na Kosmet vrati ili pošalje činovnik koga lokalni Albanci prepoznaju kao nekog ko je stvarno počinio ratne zločine? Kako će se rešavati problem organizovanog kriminala koji je na Kosmetu mnogo jači nego u Srbiji? Šta će se činiti ako albanski mladići odbiju poziv na služenje vojnog roka, s obzirom na to da se još uvek hapse Srbi koji su odbili da služe vojni rok?

Na Kosmetu će se naći neke policijske, možda i vojne snage iz Srbije. Kfor se sigurno neće povući, a NATO će zahtevati da policijske i vojne jedinice iz Srbije budu pod komandom Kfora. Da li smo spremni na to? Da li smo spremni da prihvatimo da KZK uđe u njihov sastav, budući da u Žandarmeriji ima bivših pripadnika JSO i SAJ-a? Pretpostavimo da policija iz Srbije patrolira Prištinom ili obezbeđuje neki manastir. Šta će činiti ako Albin Kurti opet organizuje demonstracije ili grupa Albanaca napadne neki manastir? Moliti Kfor za pomoć, bacati suzavac, pucati, mirno gledati?

Samo oko pet odsto kosovskih prihoda potiče iz sopstvene proizvodnje, ostatak su sredstva za Kfor, Unmik, dostave stranih radnika i razne vrste ilegalne delatnosti. Početkom osamdesetih godina Kosmet je koštao za puke režijske troškove oko 2,5 miliona dolara dnevno. Danas je taj iznos sigurno bar duplo veći, a pripadaju mu i spoljni dug i devizne štediše, te prava iz radnog odnosa stečena u međuvremenu. Ko će i iz čega plaćati te troškove? Kosmet ima verovatno najvišu stopu nezaposlenosti u Evropi i po svemu sudeći rastuću stopu, koja neprekidno generiše nove probleme. Ko će i kako to rešavati? Srpski živalj će zacelo nastaviti da prodaje svoja imanja Albancima i na Kosmetu i u užoj Srbiji zbog osećanja ugroženosti ili zbog dobre cene. Da li postoji politička spremnost da se ta prodaja prihvati kao činjenica društvenog i privrednog života?

Takvih praktičnih političkih, demografskih, ekonomskih, prosvetnih, kulturnih i drugih pitanja ima na hiljade. Kosmet nisu samo teritorija, crkve, manastiri, politički simboli i stvarna ili izmišljena osećanja, već i svi njegovi ljudi i svi njegovi problemi, koji stižu u paketu. Ni naša ni albanska politička elita praktično nikada ne razmišljaju o konzistentnosti i sprovodljivosti pojedinih odluka, o alternativnim rešenjima, troškovima njihovog sprovođenja i njihovim posledicama. Ubeđen sam da ni na jedno od mogućih relevantnih pitanja ne mogu dobiti bilo kakav nedvosmislen i konkretan odgovor ni od srpske strane, ako Kosmet ostane deo Srbije, ni od albanske, ako dobije nezavisnost.

Konačno, pitanje za one koji nisu poreklom sa Kosmeta, ali ne mogu da žive bez njega: da li ste ikada bili na Kosmetu, da li biste putovali na Kosmet kao turista, da li biste se preselili da tamo živite? Da podsetim, na takva pitanja u vezi sa Severnom Irskom prosečan Englez odgovara tri puta ne.