Džihad protiv Rusije

„Mučeništvo je ono što su želeli. To je ono što svi želimo”, izjavio je pre nekoliko dana Doku Umarov, jedan od vođa čečenskih terorista. Posle eksplozije na moskovskom aerodromu Domodedovo i serije dojava o navodno postavljenim bombama u Moskvi, Rusija danas živi u većoj psihozi terorističkih pretnji nego bilo koja zapadna zemlja. Da li se to ispunjavaju stari planovi britanskih imperijalnih stratega da je Kavkaz „meki trbuh” Sovjetskog Saveza, pa i Rusije, i da rušenje SSSR-a treba da započne upravo sa juga? Tamo gde žive ruski muslimani.

Prisustvujemo li to početku nove faze „džihada”, islamskog krstaškog pohoda protiv ruske vlasti na Kavkazu, ali i širom Rusije? Mnogi od kavkaskih terorista stigli su u to područje i iz inostranstva, Moskva već duže upozorava da su u terorističke napade na severnom Kavkazu umešane i neke „zainteresovane” države. Dakle, pretnja da se terorizam sa severnog Kavkaza „prelije” i na velike ruske gradove postoji još od raspada Sovjetskog Saveza.

Većina zemalja Bliskog istoka pažljivo prati aktivnosti svojih islamskih militantnih grupa, ali nerado ulaze u konfrontaciju sa teroristima ako ih oni u samoj zemlji ne ugrožavaju. Akcije koje teroristi izvode na teritoriji Rusije čak i zvanični krugovi nekih islamskih država gledaju kao „nacionalnooslobodilački rat”.

Ruske operacije protiv radikalnih islamskih fanatika i terorista u nekim se islamskim državama pripisuju „recidivima politike kolonijalizma koju i danas sprovodi Moskva”. Neretko, upravo takve stavove terorističke vođe, sa statusom političkih izbeglica, iznose na konferencijama za štampu u zapadnim prestonicama. Uz terorizam ide i nafta – tako je to godinama na Bliskom istoku, tako je to sada i u Rusiji.

Naime, Kavkaz je političko minsko polje, a kaspijska nafta bila je dugo zatvorena kao muva u ćilibaru. U Vašingtonu stratezi smatraju da je američki pristup kaspijskoj nafti mnogo važniji za američke dugoročne interese od širenja NATO-a, pa Amerika nastoji da vuče sve konce zbivanja u kaspijskom regionu. Bitka za naftovode neodvojiva je od bitke protiv terorizma, i tu leže aduti Moskve. Jer, i u bivšem SSSR-u skoro svi naftovodi išli su preko ruske teritorije. Stoga se u Moskvi američki potezi u regionu Kaspijskog mora pažljivo prate. Rusija nastoji da ekonomski pomogne državama tog područja i u tom pogledu vrlo su angažovane kompanije „Gasprom” i „Lukoil”.

Dok geopolitičke brige muče Moskvu, u Vašingtonu ponavljaju da su potezi Amerike u srednjoj Aziji u ruskom interesu. No, Rusija ne želi da bude mlađi partner Amerike u borbi protiv terorizma, jer u čemu je onda razlika između Rusije i Poljske na primer? Rusija se samo jednom trećinom svoje teritorije nalazi u Evropi i mora oprezno da balansira između stiska ruke na Zapadu i zagrljaja na Bliskom i Dalekom istoku.

S druge strane, islam je u nekim delovima južne Rusije preuzeo duhovnu energiju komunizma. Pre pada komunizma u Dagestanu je bilo samo 27 džamija, a Kaspijsko more bilo je okruženo zvanično ateističkim SSSR-om, osim Islamske Republike Iran na jugu. Danas u ruskom Dagestanu ima 1.900 džamija od kojih su neke velike da prime i po više hiljada vernika.

Regrutacija potencijalnih terorista u ambijentu gde narod i posle pada komunizma jednako loše živi i nije neki problem. U okolnostima da Rusija u proteklih 20 godina nije ekonomski mogla dovoljno jako da utiče na područje Kavkaza, u region su se ubacili drugi. Pa i teroristi. Njihove bombe u Rusiji potvrđuju da borba za centralnu Aziju još uvek nije odlučena.

Miroslav Lazanski