Dalje se mora barem s jednom od dve naše najbolje teniserke

Bojana Jovanovski, koja je poslednjeg dana prošle godine napunila devetnaestu, i Aleksandra Krunić, koja na sredini idućeg meseca ulazi u punoletstvo, pobrale su simpatije ljubitelja teniske igre, pošto su na mladim igračkim plećima iznele sav teret u susretu s Kanađankama u Drugoj svetskoj grupi Kupa federacije. I njih dve i njihovi najbliži posebno, i nekoliko hiljada neposrednih svedoka u Velikoj dvorani novosadskog Spensa, gde se tenis vratio posle dve decenije, i svi ostali kojima su novi izdanci našeg sporta odjednom prirasli za srce, rado će se sećati da je u odlučujućoj igri parova trijumfovala velika želja dve teniske nade da se reprezentaciji donese konačna pobeda. Poraz ne bi bio smak sveta, jer Kanada sada ima drugu šansu da ostane u tom drugom stepenu takmičenja, ali je uspeh izuzetno vredan.

Naš tenis je dobio još dva junaka, ali se dalje ne može samo s njima. Jovanovski i Krunićeva su svojim pregnućem stavile pobedu u naručje Jeleni Janković i Ani Ivanović, koje su, svaka po svom nahođenju, otkazale selektoru za minuli meč, čekajući na svoje bolje dane. I kako to biva, da smo izgubili, krivica ne bi bila svaljena na protagoniste susreta s Kanadom, već na dve naše najbolje teniserke. Neka ih, pošto idemo dalje, ova pobeda abolira od nakalemljene vinosti, jer bez njih dve ili bar bez jedne od njih dve naša reprezentacija ne može da računa na povratak među osam najboljih na svetu.

Žreb za doigravanje je sutra. Mogući protivnici su timovi koji su poraženi u prvom kolu Svetske grupe. Ako nam bude dodeljena Slovačka, idemo joj na megdan 16. i 17. aprila, budući da smo joj bili domaćini u prethodnom međusobnom duelu, prošle godine, u doigravanju za opstanak u glavnom društvu (poraz s 3:2). U slučaju da kocka padne na SAD, Australiju ili Francusku, žreb bi odlučio i gde će da se igra. To su reprezentacije svetskog formata, s po dve-tri teniserke koje su u vrhu ili mu streme. Jovanovski, srećom, stasava da se uhvati ukoštac s takvima, ali Jankovićeva i Ivanovićeva u rukama imaju po desetine mečeva tog kalibra.

Dabome, osnovni uslov je da i jednoj i drugoj forma bude u usponu, što bi i trebalo da se očekuje, jer sledeći meč u Kupu federacije pada na početku sezone na šljaci u Evropi, koja će vrhunac ubrzo da dostigne na Rolan Garosu. Setimo se da je pretprošle godine, krajem aprila, naš tim s njih dve lako pregazio Španiju na šljaci u Ljeidi u doigravanju za ulazak u najbolje društvo. Idući meč je bio početkom prošle godine protiv Ruskinja u Beogradskoj areni, u prvom kolu Svetske grupe. Uzalud što smo bili kompletni kad je forma Ivanovićeve tada bila očajna.

Ako, dakle, zdravlje i igra posluže sve tri naše prvoplasirane teniserke na svetskoj listi, imaćemo tim jači nego ikada. Tako možemo da poželimo da nam žreb dodeli i SAD, koje su sa 17 titula ubedljivo najtrofejnije u Kupu federacije, makar igrale i sestre Vilijams, višestruke gren-slem šampionke.

G. A.