Nemoć domaćih makijavelista

Žalosna i nadasve neprimerena kuknjava oko ulaska u Evropsku uniju završiće se onog momenta kada obrazovana Evropa ,,baci pogled” na srpske kulturne resurse i poseti kulturni ,,raj” Srbije u kome su se zagubila dela Ive Andrića, Mokranjca, Ljubice Marić, Paje Jovanovića, Vlade Veličkovića. U čiji kosmički uspeh, kao i u uspeh tenisera, dična država nije uložila ni dinar. Pametna Srbija bi od kulturnog dela Evrope sakrila ,,Grand paradu”, ili ,,Farmu”, da zgranuti gosti ne bi mislili da su na drugoj planeti udaljenoj nekoliko svetlosnih godina čak i od planete Mars.

Baveći se politikom, Kragujevčani ne shvataju da će Nemačku manje pamtiti po ,,Opelu” ili ,,Folksvagenu” a više po Betovenu, Geteu ili Hajneu. Francuska neće biti toliko upamćena po ,,Renou” koliko po Volteru, Debisiju, slikarima impresionizma čija jedna slika dostiže cenu jedne kragujevačke fabrike! Francuska će biti upamćena i po, nama nedostižnoj, francuskoj revoluciji i našoj smešnoj kopiji Robespjera.

Bruka propale socijalupravljačke kragujevačke fabrike ,,Zastava” biće zaboravljena, a Kragujevac će se u nadolazećoj pameti pamtiti po Srejoviću, Miji Aleksiću, Ljubi Tadiću, Bori Dugiću ili vajaru Koki Jankoviću. I dalje nametnutim veličanjem prošlosti Srbija misli da je kragujevačka ,,Zastava” njen brend, a nema pojma, ili nikome ne pada na pamet, da ovaj narod podseti da je Kragujevac bio prva prestonica Srbije, da je u Kragujevcu osnovan prvi srpski parlament, kao i prvi srpski orkestar. U „pokušaju” da se održi tradicija, u Kragujevcu je osnovan i ubrzo ukinut kamerni orkestar „Šlezinger” jer, dozvolite mojoj mašti, kao da su gradski oci jurnuli derutnim „jugo Amerika” kako bi u sudaru sa iskrom kulture izašli kao pobednici. Zaključak je da je nepismeni Miloš Obrenović bio pametniji od današnjih prodanih duša koje sebe nazivaju intelektualcima.

Današnja nemoć domaćih makijavelista svodi se i na upotrebu tuđeg talenta i pameti. Recimo, jedna naša sjajna kompozitorka bila je, kada je to bilo potrebno, iskorišćena za promociju jedne vladajuće stranke. Da li iko može da zamisli da ona, koja promoviše našu kulturu širom sveta, bude u predsedništvu stranke! Pretpostavljam da u ovakvoj konstelaciji ne bi pristala da bude „crna ovca” naspram krda nabeđenih „vukova” politike. Taman posla. Ko (osim jednog pesnika) može da zamisli tako nešto?

Ali, kad smo kod pesnika i pesništva setih se stihova vidovitog Petra Pajića čiji delovi davno ispevane pesme „Srbi i Srbija” glase:

Ja sam bio u Srbiji,

Srbija je na robiji

...........................

Sve su srpske oranice

same kao udovice,

nit se ore, nit se žanje,

Srbije je sve manje.