Struja plavi Amazoniju

Stotine pripadnika amazonskih plemena zaposeli su brazilsku prestonicu kako bi izrazili svoje izričito protivljenje izgradnji jedne od najvećih hidrocentrala na svetu. Podržavaju ih zaštitnici životne sredine i ekološki pokreti iz čitavog sveta koji tvrde da će gigantska brana uništiti dobar deo biosveta i amazonskih šuma koje nazivamo plućima planete, ali smo spremni da im nanesemo nenadoknadivu štetu.

Sakupljeno je i 600.000 potpisa protiv ovog projekta koji bi doneo Brazilu uredniju snabdevenost električnom strujom, nova radna mesta, ali bi u delu toka reke Šingu koji bi branom bio izmešten izazvao opasnu sušu.

Kanali koji će po projektantskoj zamisli biti iskopani trebalo bi da budu široki petsto metara i dugi 75 kilometara. Zbog toga bi moralo da se iskopa više zemlje nego kada je građen Panamski kanal. Rezervoari i kanali hidrocentrale Belo Monte poplaviće 668 kvadratnih kilometara gustih šuma Amazonije, a oko 20.000 ljudi, pripadnika amazonskih starosedelačkih plemena, moraće da se iseli sa tog prostora.

 Računa se i da će izgradnja treće po veličini hidrocentrale na svetu privući oko sto hiljada ljudi da se tu nasele. Ekolozi, međutim, upozoravaju da će dugoročno biti obezbeđeno samo 2000 radnih mesta, dok će ostalih 40.000 trajati samo koliko i gradilište.

Kada hidrocentrala Belo Monte proradi, doseljenici će nastaviti da ilegalnom sečom drveća ili lovom na retke vrste uništavaju pluća čovečanstva.

Poglavica jednog od ugroženih amazonskih plemena zapretio je u Braziliji da će, budu li bili primorani da se isele, „biti rata i krvi”.

Uprkos protestima, vlada, za sada, nije odustala od izgradnje Belo Montea.

Z. Š.