Mubarak sišao sa vlasti

Prema izveštajima agencija

Kairo – „Predsednik Egipta Hosni Mubarak podneo je ostavku. Vlast u državi preuzima Vrhovni savet armije. Neka nam je Bog u pomoći”, saopštio je juče na državnoj televiziji potpredsednik Egipta Omar Sulejman. Nakon 18 dana masovnih protesta širom najmnogoljudnije arapske države, vest o konačnom povlačenju Mubaraka sa vlasti nakon 30 godine represije dočekana je sa oduševljenjem i nevericom širom Egipta, preneo je Bi-Bi-Si.

„Diktator je zauvek otišao. U Egiptu je došao kraj političkom jednoumlju, korupciji: ovo je ponovo slobodna zemlja”, ovako agencije prenose prve reakcije desetina hiljada demonstranata sa centralnog prestoničkog Trga Tahrir – u prevodu na srpski Trga Slobode.

Vrh egipatske armije najavio je juče – nakon vesti o Mubarakovoj ostavci – da će „za nekoliko sati” izdati zvanično saopštenje. Egipatski ministar odbrane Mohamed Husein Tantavi predvodi Visoki vojni savet koji je preuzeo kontrolu u Egiptu nakon ostavke Mubaraka, preneo je sinoć Rojters pozivajući se na vojne izvore u toj zemlji.

(/slika2)Prema prvim izveštajima iz Kaira, nedavno postavljeni potpredsednik Egipta Omar Sulejman ne preuzima ulogu predsednika države u ovom trenutku. Tu poziciju će najverovatnije preuzeti predsednik egipatskog parlamenta ili predsednik Vrhovnog suda, prenosi Bi-Bi-Si. Administracija prelaznog perioda do sledećih izbora u septembru biće u rukama Vrhovnog saveta armije, izveštavaju agencije.

U međuvremenu, bivši predsednik Egipta Hosni Mubarak (82) napustio je juče oko podneva napeti Kairo. Prve vesti o cilju njegovog putovanja bile su protivrečne: prema jednima Mubarak je bio napustio zemlju, prema drugima on se sa celokupnom porodicom uputio u ekskluzivno letovalište Šarm el Šeik na Crvenom moru.

Mubarakova odluka o napuštanju Kaira usledila je nakon neslavnog govora u četvrtak uveče, kada je uprkos suprotnim očekivanjima domaće i međunarodne javnosti najavio da ostaje na vlasti do isteka mandata u septembru.

Mubarak se u noći između četvrtak i petka u više navrata sastao sa armijskim vrhom. Juče ujutru organizatori 18-dnevnih protesta, gnevni zbog Mubarakovog prkosa da ostane na vlasti, najavili su okupljanje 20 miliona ljudi u Kairu, prenosi „Volstrit džornal”.

Desetine hiljada demonstranata koji danima nisu izbivali sa Trga Tahrir, novopridošli protestanti ispred bodljikavom žicom opasane predsedničke palate i zgrade državne televizije, proglasili su inače jučerašnji dan za „oproštajni petak” Hosnija Mubaraka.

Jake snage egipatske armije obezbeđivale su tokom dana predsedničku palatu u elitnom predgrađu Heliopolisu, Trg Tahrir i „Maspero”, zgradu državne televizije – mesta najmasovnijih okupljanja demonstranata koji nisu prestajali da zahtevaju momentalni odlazak Mubaraka sa vlasti.

„Demonstranti nadiru na predsedničku palatu iz raznih pravaca, kao da pokušavaju da provale unutra”, prenosile su agencije.

Egipatska armija stacionirala je najmanje tri tenka i više desetina velikih vojnih vozila punih pripadnika elitne Republikanske garde ispred palate. Nakon vesti o Mubarakovoj ostavci dva helikoptera su poletela sa terena velikog dvorišta predsedničke palate u nepoznatom pravcu.

Egipatska armija izdala je inače juče ujutru „kominike broj jedan” kojim je podržala odluku Mubaraka da lavovski deo predsedničkih ovlašćenja preda nedavno imenovanom potpredsedniku Omaru Sulejmanu. Egipatska armija je u potonjem „kominikeu broj dva” najavila da podržava ustavne reforme, organizaciju slobodnih izbora kao i ukidanje vanrednog stanja, ali „nakon smirivanja tekućih previranja”.

Kasniji razvoj jučerašnje komunikacije između armijskog vrha Egipta i Hosnija Mubaraka za sada nije poznat.

Tokom dana nije došlo do incidenata između demonstranata i pripadnika egipatske armije širom Kaira, Gize, Aleksandrije, Mahale, Tante, Ismailije, Sueca – gradova u kojima je juče došlo do najvećih okupljanja protivnika Mubaraka, prenela je Al Džazira.

Vael Gonim, izvršni direktor „Gugla” za Srednji istok – jedan od ključnih organizatora 18-dnevnih protesta, juče je ocenio da su armijska obećanja o liberalizaciji političkog sistema u Egiptu „prvi korak u ispravnom smeru”.

Lideri opozicije upozoravali su juče protestante da istraju u svojim zahtevima za odlazak Mubaraka.

„U redovima režima vlada haos: ovo je za njih vreme Titanika. Pacovi napuštaju brod koji tone”, izjavio je nobelovac Mohamed el Baradej, glasnogovornik egipatske opozicije.

Organizacija Muslimanska braća – najveća opoziciona organizacija u Egiptu i najstarija islamistička organizacija u arapskom svetu – pozvala je Egipćane da ostanu na ulicama do odlaska Hosnija Mubaraka sa vlasti, nazivajući njegov govor u četvrtak uveče „trikom”.

Danski premijer Lars Loeke Rasmunsen bio je inače juče prvi među liderima država članica EU koji je otvoreno zatražio od Hosnija Mubaraka da siđe sa vlasti.

„Mubarak je prošlost. Mubarak mora da ode”, ocenio je Rasmunsen ističući da je Mubarakov govor u četvrtak uveče bio „glupa greška ” kojom je razgnevio sopstveni narod.

T. Vujić

-----------------------------------------------------------

Presudili su oficiri

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U seriji šokova iz Kaira, najnoviji je u Vašingtonu takođe primljen sa iznenađenjem, ali u odnosu na onaj prekjučerašnji, i sa velikim olakšanjem. Dramatična zbivanja u prestonici centralne države arapskog sveta i juče su non-stop prenošena uživo, kao jedinstvena narodna revolucija koja u bliskoistočnom regionu, posle Tunisa, postaje zarazna.

Kao ni prethodne događaje, ni najnoviji obrt američke obaveštajne službe nisu predvidele. Prvi detalji šta se događalo između prkosnog Mubarakovog odbijanja da odstupi u noći između četvrtka i petka, i njegovog sinoćnjeg odlaska u Šarm el Šejk, bez kamera i bez objašnjenja tog preokreta naciji, pomaljaju se međutim u izveštajima američkih reportera sa lica mesta u prvim satima posle klimaksa.

Kako se pokazuje, presudili su oficiri, koje je Mubarakov govor izgleda podjednako razgnevio kao i mase na kairskim ulicama, tako da su, kako javlja reporter TV mreže MSNBC, neki među njima zapretili da će skinuti uniforme i pridružiti se demonstrantima.

Iako su rane jučerašnje vesti iz Kaira poručivale da je vojni vrh stao uz sada već bivšeg šefa države, to se naknadno pokazalo u osnovi netačnim. Izgleda da je to bilo samo kulisa iza koje su na Mubaraka vršeni teški pritisci koji su se završili na jedini mogući način, njegovim sklanjanjem.

Transfer vlasti na Visoki vojni savet je međutim izvršen izvan ustavnog okvira, tako da je tehnički neka vrsta vojnog udara. Prekjuče, kada je u opticaju bila ista formula, poručivano je međutim da „nije u pitanju puč, nego konsenzus”.

Prve ovdašnje nezvanične ocene – predsednik Barak Obama se naciji ovim povodom obratio posle zaključenja ovog izdanja – konstatuju da odlazak Mubaraka menja zauvek bliskoistočnu političku mapu. U Vašingtonu se međutim pokazuje i ozbiljna zabrinutost zbog neizvesnosti koje donosi „jutro posle” odnosno toka i krajnjeg ishoda demokratske tranzicije, koja je na drugim mestima u regionu (Liban, palestinski pojas Gaze), znala da izrodi i po SAD nepovoljna rešenja (dolazak na vlast radikalnih Hezbolaha i Hamasa).

Ni Pentagon inače nije bio unapred obavešten o raspletu, uprkos svojim dobrim vezama sa potpredsednikom Omarom Sulejmanom. Izvesno je takođe i da će CIA posle svega opet biti propitivana o tome zašto egipatsku revoluciju i njene obrte nije uspela da blagovremeno predvidi, što je Belu kuću i Stejt department dovodilo u situaciju da stavove saopštene ujutru već uveče menjaju.

M. Mišić

--------------------------------------------------------

Baradej: Najbolji dan mog života

Kairo – Jedan od lidera egipatske opozicije Mohamed el Baradej pozdravio je ostavku predsednika te zemlje Hosnija Mubaraka (82), rekavši juče da je to „najlepši dan” njegovog života, javlja Beta. „Ovo je najbolji dan u mom životu. Zemlja je oslobođena posle više decenija represije”, rekao je Baradej za agenciju AP. Taj disident, koji je i dobitnik Nobelove nagrade, kazao je da očekuje „lepu” tranziciju vlasti.

-----------------------------------------------------------

Ketrin Ešton: Mubarak je poslušao glas naroda

Brisel – Visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Ketrin Ešton pozdravila je sinoć ostavku egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka koji je „poslušao glas egipatskog naroda” i tako omogućio „brže i opsežnije reforme”, javlja Beta. Svojim povlačenjem sa vlasti, Mubarak je „poslušao glas egipatskog naroda i otvorio put za brže i dublje reforme”, ocenila je Eštonova u saopštenju. „Važno je ubrzati dijalog za stvaranje vlade koja će poštovati zahteve naroda”, ukazala je ona. „Poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda je od suštinskog značaja. Sve zloupotrebe treba da budu predmet istraga”, precizirala je šefica evropske diplomatije.

 ------------------------------------------------------------------------

Hronologija protesta protiv Mubaraka

 Predsednik Egipta Hosni Mubarak povukao se s vlasti pod pritiskom građana koji su protestovali osamnaest dana, prenosi Tanjug.

25. januar 2011 – Nedugo posle demonstracija i promena u Tunisu, počeli masovni protesti širom Egipta. Generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Štros-Kan ukazao da je nezaposlenost mladih „tempirna bomba” za te proteste.

27. januar – Egipatski opozicionar Mohamed el Baradej, dobitnik Nobelove nagrade za mir 2005. godine, vratio se u Kairo, kako bi podržao demokratske promene.

29. januar – Mubarak imenovao potpredsednika države Omara Sulejmana. To je prvi put u 30 godina Mubarakovih mandata, iako je ta funkcija ustavom zagarantovana. Na Sulejmana je preneo ovlašćenje da pregovara sa opozicijom.

Kraj januara – Evakuacija stranih radnika i turista. Srpski turisti i drugi građani vratili se u zemlju u nekoliko čarter letova 30. i 31. januara.

1. februar – Broj demonstranata dostigao milion.

3. i 4. februar – Sukobi na trgu Tahrir i okolnim ulicama u Kairu eskalirali. Sukobima prethodio napad pristalica Mubaraka na antivladine demonstrante, kada je ubijeno pet, a ranjeno 13 osoba i vojska počela da hapsi.

4. februar – Mubarak izjavio da se neće kandidovati za šesti predsednički mandat, ali i da će na vlasti biti do izbora u septembru.

5. februar – Najuticajnija egipatska opoziciona grupa Muslimanska braća saopštila da je počela razgovore sa vlastima, kako bi „videla do koje mere su spremni da prihvate zahteve naroda.

6. februar – Procenjeno da je u protestima širom zemlje poginulo 109 ljudi. Visoki komesar UN za ljudska prava Navi Pilaj rekla je da je poginulo možda i 300. Procene kažu da politička kriza koja je preplavila donedavno ekonomski i politički stabilnu zemlju košta Egipat 3,1 milijardu dolara. Zamenik šefa poslaničkog kluba demohrišćana u nemačkom parlamentu Andreas Šokenhof izjasnio se za to da se Mubaraku obezbedi lečenje i egzil u Nemačkoj, ukoliko bi time borba za vlast u Egiptu mogla biti rešena. Vlada Nemačke demantovala tvrdnje da postoje planovi o dolasku Mubaraka na lečenje u tu zemlju.

7. februar – Nova egipatska vlada održala prvi sastanak u punom sastavu od početka masovnih demonstracija, a vladajući režim odlučio da poveća, za 15 odsto, plate državnim službenicima i penzionerima i skrati policijski čas. „Muslimanska braća” saopštila da je s vlastima postignut dogovor o osnivanju odbora sudija i političara, koji će do početka marta predložiti ustavne amandmane i da bude formirana kancelarija za žalbe na tretman političkih zatvorenika, uvedena veća sloboda medija, da se ukine vanredno stanje.

8. februar – Vlasti oslobodile 34 politička zatvorenika, što je prvo puštanje iz pritvora otkako je predsednik Mubarak obećao reforme da bi smirio nezadovoljstvo naroda i nerede na ulicama gradova.

9. februar – Ogranak Al Kaide u Iraku pozvao antivladine demonstrante u Egiptu, koji su nastavili masovne proteste, na džihad i uspostavljanje vlasti zasnovane na islamskom zakonu. Šef egipatske diplomatije Ahmed Abul Gejt odbacio pozive SAD za hitnim ukidanjem zakona o vanrednom stanju u Egiptu, ukazujući da to deluje kao da Vašington pokušava da nametne svoju volju Kairu.

10. februar – Šef CIA Leon Paneta izjavio da je dobio informaciju da će Mubarak tokom večeri napustiti vlast. Lider vladajuće Nacionalne demokratske partije Hosam Badravi rekao da bi prava stvar za Mubaraka bila da se povuče. Mubarak u televizijskom obraćanju ponovio da će ostati na vlasti do kraja, petog, mandata u septembru, ali da se neće kandidovati na tim izborima.

11. februar – Egipatska vojska podržala odluku predsednika Mubaraka i najavila ukidanje vanrednog stanja koje je na snazi 19 godina. Mubarak napustio Kairo sa celokupnom porodicom. Televizija Al Arabija izvestila da su oni stigli u egipatsko letovalište Šarm el Šeik.