Misteriozno ostrvo

Podzemna ekonomija u Srbiji je, kako ocenjuju analitičari Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u izveštaju o pranju novca i povezanim krivičnim delima u Srbiji od 2000. do 2005, velika i uglavnom zasnovana na stranom novcu. U brojnim svakodnevnim skrivenim transakcijama "obični" ljudi, preko zvaničnih primanja, troše ko zna kako zarađen novac, dok "glavni igrači" iz sfere privrednog kriminala mogu nalaziti svoje finansijske izlaze u nekoj od banaka na Kipru ili u drugim poreskim rajevima.

Prema ovom izveštaju, čak 95 odsto novca transferisanog na Kipar prikazuje se kao nabavka robe i plaćanje usluga. Sa više od 600 miliona evra vrednosti robe koja je prikazana kao prodata Srbiji u 2003, uz porast na 837 miliona evra u 2005. godini, reklo bi se da je Kipar jedan od najvećih izvoznika u Srbiju. To je, međutim, kako su konstatovali i analitičari OEBS-a, malo verovatno s obzirom na to da se ekonomija tog poreskog raja uglavnom zasniva na uslugama. Zvanične statistike Kipra u 2004, pak, ukazuju da je ukupan obim izvoza u Srbiju i Crnu Goru iznosio samo 1,4 miliona evra, dok je, po Statističkom zavodu Srbije, sa Kipra te godine uvezena roba vredna oko 40 miliona dolara. Cena koju plaća uvoznik iz Srbije je, pri tom, obično znatno viša od tržišne vrednosti, dok je cena koju plaća isporučilac sa Kipra u skladu sa tržišnom. Dobit se zadržava na Kipru, čiji se korisnik ne otkriva, pa takva "operacija" ukazuje na mehanizam pranja novca. Verovatno se ti nezakoniti poslovi završavaju preko, kako upozoravaju i strani analitičari, po zlu poznatih "fantomskih" kompanija koje već godinama izbegavaju da plaćaju porez državi koji se meri milijardama evra.

Tragači za prljavim novcem nisu sreli nikoga u javnim agencijama ko bi se zapitao kako prosečno domaćinstvo troši više nego što može da zaradi i uštedi. I da li je to od neprijavljenog kapitala. Bilo kako bilo, za neoporezovanu imovinu u Srbiji se konstatuje da je – velika.

Ne mora, doduše, sav taj novac obavezno poticati od kriminala, niti će sve ono što je zarađeno od kriminala biti oprano. Zato su stručnjaci pri sastavljanju studije i bili veoma obazrivi pri kvalifikaciji "pranja" novca. Pokušali su da otkriju praznine koje su postojale u informacijama da bi tako saznali šta se sve zvanično zna o šteti i prihodima koji potiču od kriminala. Upoređivali su i prihode i troškove i zaključili: ako neko stalno troši preko svojih mogućnosti, postoje razlozi za pretpostavke kako dopunjuje tu razliku.

Utvrditi prihode od kriminala nije lako, stoga bi bilo poželjno, kažu, tražiti šeme trošenja na luksuz – imovinu na točkovima, vile, stanove i druge vredne stvari. Nažalost, dostupni podaci su oskudni, a mali je korak u njihovom razotkrivanju izdvajanje skupih vozila u odnosu na prijavljene prihode. Jedan analitičar je, inače, još početkom 2000. konstatovao da se cene nekretnina u Srbiji i zvanična kupovna moć građana kreću – u suprotnim pravcima.

Procena prihoda od kriminala je u svim privredama obavijena maglom. Najčešće je to zloupotreba službenog položaja koja, čini se, donosi najveću dobit. OEBS, međutim, upozorava da o zaradama od prevara u poslovanju – ne postoje precizne brojke.