Privatizacija neće ići lako
Богдан Лисововик
Restrukturisanje javnih preduzeća počelo je od 2001. godine, a Republički zavod za razvoj (RZR) redovno prati njihovo reformisanje i poslovanje. Takozvana pretprivatizaciona faza, koja podrazumeva razdvajanje regulatornih od komercijalnih i odvajanje sporednih delatnosti, kao i finansijska konsolidacija, uglavnom je završena.
Smanjen je i broj zaposlenih izdvajanjem sporednih delatnosti i penzionisanjem, a sve sa namerom da se JP pripreme za privatizaciju.
Memorandumom o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2005, sa projekcijama za 2006. i 2007. godinu, predviđeno je da se restrukturisanje JP završi do kraja 2008. Ali, sa izuzetkom NIS-a, na privatizaciju njihovih osnovnih delatnosti se još čeka.
Danas se svi slažu, bili u vlasti ili opoziciji, da je najmanje učinjeno u sprovođenju reformi javnog sektora, uključujući i privatizaciju republičkih i lokalnih javnih preduzeća, što usporava naš put ka održivom privrednom rastu i Evropskoj uniji.
(/slika2)U izveštaju o napredovanju Srbije u 2009. godini, Evropska komisija nam je otvoreno zamerila što je privatizacija velikih preduzeća u društvenoj svojini odložena. Vlada „Ujedinjene Evrope” zna da „ostaje da se realizuje privatizacija oko 500 komunalnih preduzeća lokalnih zajednica. Njihovo prestrukturisanje i reorganizacija još nisu započeti, a strategija za njihovu privatizaciju i dalje nije doneta”.
I Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu, u svom prilogu u januarskom broju „Makroekonomskih analiza i trendova” Ekonomskog instituta nam je poručio: „Ako Srbija hoće da postane konkurentna i prosperitetna privreda u EU, ne postoji alternativa politički bolnim strukturnim reformama.”
– Sporo je napredovalo restrukturisanje još velikih i neefikasnih javnih preduzeća. Svakako, u tim oblastima je ostvaren izvestan napredak, ali je to bilo i premalo i prekasno – ukazuje Lisovolik.
(/slika3)Poslovično oprezni ekonomisti ukazuju da koliko god kasnili sa neizbežnim promenama u javnom sektoru, one neće ići lako. Razlog je jednostavan: njegova reforma podrazumeva i drugačiju raspodelu zajedničkog kolača, na šta su svi veoma osetljivi.
– Restrukturisanje javnih preduzeća je Pandorina kutija koju se svi ustručavaju da otvore – upozorava dr Miodrag Zec. – Ona su politički plen vladajućih struktura i njihova privatizacija dolazi u obzir tek kada je neizbežna zbog budžetskog deficita. I tada se prodaje ono što relativno dobro funkcioniše (Mobtel, Telekom...), a novac uglavnom odlazi u potrošnju ili saniranje državnih i privatizovanih loših preduzeća.
Reforma javnog sektora je na početku, a prihodi od privatizacije su potrošeni, dok su mogućnosti da se dođe do kapitala zbog svetske finansijske krize smanjene.
Naš sagovornik ukazuje da nam predstoje ogromni izazovi.
– Gubici javnih i privatizovanih preduzeća i dalje rastu, nelikvidnost je masovna i svi se, kao i pre, obraćaju državi za pomoć. Strategija države da se povlači iz visokoprofitabilnih telekomunikacija, a sanira privatizovane i niskoprofitabilne firme, otvara ključno pitanje dalje sudbine srpske privrede.
Privatizovati uspešne, a investirati u neuspešne je jedna od najistaknutijih inovacija naše tranzicije, zaključuje Zec.
Al. M
----------------------------------------------
KARLOV UGAO
. Javne nabavke su tajni poslovi.
. Jedan upravnik zatvora je raspisao tender za popunu kapaciteta. Prednost imaju direktori javnih preduzeća.
. Sve nam je otišlo u tenderiju.
. – Tata, kupi mi „najke“. – Pa, ne radim ja, sine, u javnim nabavkama.
. Nabavke bez tendera su očigledne. Vide se čak iz vojnog satelita.
. Ovaj tender smrdi. Čarape za vojsku i policiju nisu oprane kao pare.
Dragutin Minić