Kako se pere novac

Vlasnik dve privatne kompanije uvezao je i prodao robu u vrednosti od 600 miliona dinara. Ali, uz falsifikovanje poslovnih dokumenata. Dovitljivi biznismen je, naime, u papirima prikazao da je roba prodata na veliko i tako izbegao da plati porez od 120 miliona dinara. Od lake zarade kupio je imovinu vrednu, ni manje ni više, već 800.000 evra. Preostalih 700.000 evra deponovao je, bolje rečeno sklonio je na bankarske račune svojih rođaka.

Ovo je jedan od deset slučajeva pranja novca navedenih u Izveštaju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)  koji je prijavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ni jedan od njih, bar do tada, kako je ukazala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, nije rezultirao presudom.

Direktor jedne srpske bankrotirane firme, opet, kupio je robu, ali ju je platio neosiguranim nalozima za plaćanje, koji nisu mogli da se naplate. Na taj način je, bez po muke, stekao tri miliona dinara. Od te sume je potom uplatio drugoj kompaniji, čiji je bio direktor, 964.000 dinara pod izgovorom da je za kredit.

Jedan preduzetnik je 2004. godine uvezao 650 tona pirinča bez odgovarajućih dozvola. Preprodao je bela zrna na crnom tržištu i tako ilegalno zaradio 18.000.000 dinara. Novac je deponovao na bankarske račune njegovih kompanija u Srbiji i inostranstvu. Iste te godine kriminalac preduzetnik, koji je bio uključen u ilegalnu trgovinu gasom, naftom, cigaretama... ali i u provale, krađu vozila i prevare vezane za dokumente, morao je da nađe destinaciju za na taj način zarađenih 10 miliona dinara. Oko 8,5 miliona dinara je dospelo u banke za kupovinu nekretnina, poslovnih i luksuznih stanova. Odlučio se da od preostalih para, 100.000 dinara deponuje kao početni kapital za jednu firmu.

Dvojica biznismena su se setila da lažno prodaju robu jedan drugom, zapravo prodajući je trećem licu. Suma od 7.990.252 dinara čije je plaćanje poreza izbegnuto deponovana je na bankarske račune jedne od kompanije i to kao dnevna zarada, mada ta kompanija uopšte nema maloprodajne objekte.

Direktor jedne kompanije prodao je zemlju drugom direktoru kompanije bez odobrenja Izvršnog odbora i bez javnog tendera ili razmatranja drugih ponuda što je, uz zloupotrebu službenog položaja, suprotno Zakonu o prometu nekretnina. Zemljište u vlasništvu kompanije, vredno 10 miliona dinara je prodato za 45.500.000 dinara uz ilegalan profit od 35.500.000 dinara. Taj novac je deponovan na račun njegove poslovne banke, a deo, od 350.000 dinara prebačen je kompaniji u Grčkoj koja je navodno posredovala u ovoj poslovnoj transakciji.

Naravno, ovo su kako se zaključuje u izveštaju OEBS-a, samo ilustracije organizovanog privrednog kriminala i pranja profita.